Kušnerova kompanija za N1: Iz poštovanja prema građanima Srbije, u ovom trenutku povlačimo prijavu

“Naša vizija projekta u Beogradu bila je da ponudimo elegantan i inspirativan dizajn koji odaje priznanje napretku Srbije. Ponosni smo na arhitekturu koju je naš tim osmislio. Budući da bi značajni projekti trebalo da ujedinjuju, a ne da dele, te iz poštovanja prema građanima Srbije i Gradu Beogradu, u ovom trenutku povlačimo našu prijavu i odustajemo od daljeg učešća”, kazao je za N1 portparol Kušnerove privatne investicione firme "Affinity Partners".

Odluka dolazi nakon optužnog predloga protiv ključnih državnih funkcionera koji su bili uključeni u ovaj projekat, ali i masovnog nezadovoljstva javnosti u Srbiji.

Šta je prethodilo povlačenju iz projekta?

Kako je juče objavio Vol strit žurnal, Kušner je na ovim pregovorima radio više od dve godine, a zvaničan ugovor tadašnji ministar Goran Vesić potpisao je u maju prošle godine sa firmom “Affinity Global Development” koja je povezana sa Affinity Partners. U tom ugovoru se navodilo da je Srbija u obavezi da skine oznaku kulturnog nasleđa sa kompleksa Generalštab “na način koji je zadovoljavajući“ za Kušnerovu kompaniju, da završi radove na rušenju objekata, takođe “na način koji je zadovoljavajući“ za firmu Trampovog zeta, a zemljište na kome se nalazi će dati u besplatan zakup na 99 godina, uz opciju besplatnog pretvaranja u pravo svojine.

Vlast u Srbiji počela je i da ispunjava obaveze nekoliko meseci kasnije, kada je Vlada Srbije, tada još uvek sa resornim ministrom Goranom Vesićem, 14. novembra 2024. donela odluku da iz registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Da bi status bio ukinut, bila je potrebna saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a kasnije se pokazalo i da je pomoć Vladi pružio v.d. direktor Zavoda Goran Vasić protiv koga Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi postupak za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave kojom je Vlada Srbije donela tu odluku.

Portal N1 je ranije tokom meseca kontaktirao “Affinity Partners” sa pitanjima da “da li su svesni nezadovoljstva građana Srbije i pokrenutih postupaka protiv ključnih osoba u ovom slučaju”, kao i “da li će povuči projekat ukoliko zvanična optužnica bude podignuta”, ali tada nisu želeli da komentarišu.

Odgovor je stigao nekoliko sati nakon što je TOK podigao optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Aleksandra Ivanovića i na v.d. sekretarku u Ministarstvu kulture Slavicu Jelača. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.

Srbija će, izgleda, morati da plati troškove Amerikancima

Jedno od pitanja je - šta će sada srpski vlastodršci da rade, kada su prekoračili svoja ovlašćenja i narušili vladavinu prava donošenjem leks specijalisa o Generalštabu. Pored toga, tu je ugovor koji je potpisan sa američkim partnerom, a koji samo američki strateški parner može da se raskine. Američki partner može i da traži naknadu troškova, kako piše Forbes Srbija.

Kako piše Forbes Srbiija, kada se ugovor poništava jer država "nije ispunila obaveze prema američkom partneru”, režim ima samo pet dana od dobijanja pisanog obaveštenja, da plati troškove raskida.

Kolika bi ta odšteta iznosila nije moguće proceniti. List Njujork tajms je 18. marta 2024. objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita, piše Radio Slobodna Evropa.

O Generalštabu bilo nedavno reči i u Kongresu

Američki stručnjak za Balkan Edvard Džozef u intervjuu za N1 kazao je da je pitanje Generalštaba pokrenuto u američkom Kongresu.

"Članovi Kongresa su to pomenuli, a pomenuo sam i ja. U tom kontekstu postavljena su pitanja o tome kako je uopšte došlo do ovog dogovora. Ja sam ih lično postavio i to u kontekstu dileme da li će predsednik Vučić uopšte biti u stanju da ispuni ove obaveze, imajući u vidu široko protivljenje među građanima Srbije", naveo je on.

To uključuje, na primer, Udruženje arhitekata, koje je uputilo detaljno pismo i objasnilo da kulturno nasleđe seže mnogo dalje unazad od NATO bombardovanja 1999. godine.

"Takođe smo nedavno videli da je projekat Rio Tinta, rudnik Jadar, privremeno obustavljen. Dakle, vidimo da vlada predsednika Vučića nije u stanju da ispuni svoje obaveze, suočena sa javnim protestima. I naravno, to je odraz demokratskog aktivizma samih građana Srbije. To je zabrinutost i Kongres je toga bio svestan i uzeo je to u obzir na saslušanju. Mislim da je to, manje-više, tačno. Opet, to će biti dodatni dokaz da predsednik Vučić ne može da ispuni svoje obaveze. I zato smo sada u veoma ključnom trenutku. Možda ste čuli da je otpravnik poslova u Ambasadi SAD, Aleksandar Titolo, izjavio, citiram: „Srbija je na raskrsnici", istakao je on.