Latković: Većinska vlasnica Startinga - suvlasnica firme koja gradi soliter od 100 metara kod BAS na Novom Beogradu

Prema njenim rečima, parče zemljišta je prodato firmi Gupiks, koja doskora nije bila poznata i koja, prema poslednjem finansijskom izveštaju, nema nijednog zaposlenog, ali je bila povezana, "i ja verujem da je i dalje povezana sa firmom Starting", koja je bila glavni podizvođač radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Dodaje da je većinska vlasnica Startinga bila suvlasnica Gupiksa, kao i da se u nekim bazama podataka i dalje vodi kao suvlasnica, "a zanimljivo je da je u vlasništvo ušao Marko Trivić, koji se isto preziva kao Nikola Trivić, koji je suvlasnik Startinga i direktor koji je osumnjičen u slučaju koje vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal u slučaju Železničke stanice u Novom Sadu i rekonstrukcije i modernizacije železnice do državne granice sa Mađarskom".

Ističe da nije mogla da dođe do informacija o tome kako je Gupiks došao do tog zemljišta, jer nije objavljen nijedan oglas za to zemljište, niti je bilo javnog nadmetanja.

Sama Beogradska autobuska stanica, kako navodi, posle teksta o Gupiksu, rekla je da planirana kula nema nikakve veze sa kompleksom autobuske i železničke stanice, "a zapravo u lokacijskim uslovima koje je ta firma dobila za izgradnju kule od 100 metara, piše da se na taj objekat odnosi plan detaljne regulacije za kompleks autobuske i železničke stanice.

Što se tiče kule od 100 metara, poznato je da će to biti stambeno-posloni kompleks.

"Lično meni je to neobično - čemu stanovi pored železničke i autobuske stanice. To jeste jedna atraktivna lokacija, ali ipak malo ko voli da živi u takvom okruženju. Dakle, to će biti nesumnjivo neki luksuzni objekat. Za sada su dobili lokacijske uslove, podnet je zahtev za građevinsku dozvolu i zanimljivo je da se sve dešava posle pet dana od obeležavanja godišnjice nesreće, tragedije u Novom Sadu. Dakle, godinu dana ničega i onda prođe godišnjica i oni traže građevinsku dozvolu. Ne znam da li polaze od toga da su ljudi zaboravili, pa sad su zanemarili i sve te firme koje su umešane u taj slučaj rekonstrukcije stanice u Novom Sadu, pa su se malo pritajili i onda kada je prošla ta godišnjica, negde u isto vreme kad i gradnja same stanične zgrade železničke stanice na Novom Beogradu, oni podnose zahtev za građevinsku dozvolu", ocenjuje Latković.

Dodaje i da radovi još nisu počeli i da ne mogu da počnu dok ne dobiju građevinsku dozvolu, čak i za pripremne radove.

"Kušner je suviše ozbiljan biznismen za blato u Srbiji"

Što se tiče odustajanja Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, od izgradnje hotela na mestu kompleksa Generalštaba, ona smatra da je to težak dan za ovu vlast, "za vlast Aleksandra Vučića, zato što su oni po svaku cenu hteli da sruše kompleks Generalštaba, koji je zaštićen kao spomenik kulture i to da bi na neki način sačuvali svoju vlast".

"Smatram da je Aleksandar Vučić mislio da će na taj način dobiti naklonost Donalda Trumpa, ali sad smo u ovom slučaju videli da je i Džared Kušner suviše ozbiljan biznismen za blato u Srbiji. Ja sam imala priliku da vidim ugovor koji je sklopljen sa njima i u tom ugovoru je vrlo jasno koliko se američka kompanija zaštitila i koliko je insistirala na tome da obezbedi pravnu sigurnost. Međutim, sve ove istrage, istraga konkretno koja se odnosi na falsifikovanje dokumenata koji su poslužili za skidanje zaštite Generalštaba - to je samo jedan detalj u problemu, kada je reč o Generalštabu", navodi Latković.

Na pitanje da li je Srbija dužna da plati neku vrstu penala investitoru ako je on odustao, ona kaže da je ugovor potpisan u maju 2024. godine, i Srbija je bila u obavezi da zemljište na kojem se nalazi Generalštab potpuno očisti i sanira do maja 2026, kao i rok da skinu zaštitu.

"I oni su uz pomoć falsifikovanog dokumenta prvo skinuli zaštitu, a posle su doneli Leks specijalis. To još nisu srušili. Ja se nadam da ni neće. I ukoliko to ne bi uradili do maja sledeće godine morali bi da plate sve troškove koje je uložila ta firma u Srbiju i plus još milion evra. Međutim, postoji i jedan drugi moment, a to je obeštećenje do 50 miliona evra koje je država u obavezi da plati ukoliko ne ispoštuje garancije koje je dala. Tu postoji niz garancija, između ostalog i da se ne vode nikakve sudski istražni postupci, da ne postoje nikakve tužbe, da ne postoji ništa vezano, sporno oko zemljišta itd", podseća Latković.

Dodaje da bi to Srbija morala da plati, ukoliko Kušner to bude želeo, kao i da u ugovoru piše da ceo slučaj može da završi na arbitraži u Njujorku.