Lažna vest prethodila pogromu: Za dva dana etnički očišćeno šest gradova, 9 sela

Vesti 17. mar 202120:3913 komentara

Navršava se 17 godina od martovskog pogroma. Nasilje je počelo u Kosovskoj Mitrovici, a potom nastavljeno i u drugim delovima Kosova. Rezultiralo je proterivanjem Srba, uništavanjem njihove imovine i verskih objekata. Povod za masovno nasilje bila je lažna vest o sudbini trojice albanskih dečaka u opštini Zubin Potok na severu Kosova.

Tih dana su bili česti protesti na jugu Kosova, a jedan je održan i 16. marta 2004. godine. Istog dana trojica albanskih dečaka utopila su se u reci Ibar u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu.

Povezane vesti:

„Videlo se, zapravo, da se situacija zahuktava. Ono što se sećam, konkretno gospođe Bejker, portparolke UNMIK policije, koja je sate provela u tom selu. Prema njenom svedočenju, to je govorila nama 16. uveče, pokušavala je da objasni medijima da ne smeju da izlaze sa senzacionalističkim naslovima“, rekla je Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev.

Mediji su to ipak uradili. Iako nije postojala zvanična potvrda o sudbini dečaka, kosovski javni servis, Radio televizija Kosova, objavljuje da su žrtve napada grupe Srba. Izveštavanje medija je nastavljeno u sličnom tonu što je bio okidač za dvodnevno nasilje širom Kosova.

„Pojedine porodice su nosile neke osnovne stvari i sa par torbi se povlačili iz Čaglavice i kretali u Laplje Selo, računajući da će na taj način da se zaštite. Tu su bila mala deca, mlade majke koje su bile izuzetno zabrinute, čuli su se pucnji, ljudi su trčali preko oranica“, kaže Zorica Vorgučić, novinarka RTV KIM.

Čaglavicu je na kraju spasila intervencija američkog KFOR-a.

Tokom dva dana nasilja etnički je očišćeno šest gradova, devet sela, proterano više od 4.000 Srba. Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno više od hiljadu ljudi, a među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga. Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, oskrnavljeno ili potpuno uništeno i opljačkano 35 crkava i manastira. Sve to pred očima međunarodne zajednice.

Da se tako nešto više ne može desiti bez jasnog odgovora Srbije, poručio je predsednik Vučić. Kaže da Srbija to čini bez pretnje oružjem, bez huškanja i pozivanja na krv.

„Pričati danas nešto drugo, ne nazvati stvari pravim imenom, praviti se naivan, ne pamtiti, zaboraviti…to bi isto bio zločin, a mi na njega nismo spremni. Kao što nismo spremni da zaboravimo ni zločine koje su pripadnici našeg naroda počinili. Ni one koje je možda mogla da spreči, a nije naša pogrešna politika“, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

A možda je sve moglo da se izbegne da je bilo razuma u izveštavanju. Ulogu medija u martovskim događajima u svom izveštaju je opisala misija OEBS.

„Da nije bilo nesmotrenog i senzacionalističkog medijskog izveštavanja 16. i 17. marta, događaji su se mogli odigrati drugačije. Možda ne bi dostigli intenzitet i nivo brutalnosti kojoj smo svedočili, ili se možda uopšte ne bi dogodili”, navodi se u izveštaju misije OEBS o ulozi medija tokom dešavanja 17. marta 2004. godine.

Pitanje je samo da li su mediji na Kosovu, a i šire ovu lekciju naučili.

Komentari

Vaš komentar