Legalizacija bespravne gradnje: Godine koje su pojela obećanja

"Rešićemo problem nelegalno izgrađenih objekata", "Rešićemo ono što niko nije za 20 godina", govorila je pre 10 godina Zorana Mihajlović, tadašnja ministarka građevine.

Govorila je ministarka tih dana da će ozakonjenje trajati tri godine, da će biti otvoreno 1.000 radnih mesta, da više neće biti nelegalne gradnje….

“Proces legalizacije će biti jeftin, jednostavan i brz. Ovaj zakon (o ozakonjenju) se razlikuje od svih prethodnih po tome što nije ostavljeno na volju građanima ili pravnim licima da se ozakone, nego to radi država. Država daje rešenje o rušenju onima koji nisu predali nijedan jedini dokument", rekla je Mihajlović početkom oktobra 2015. godine dok je u Jagodini obilazila šalter za brzo izdavanje građevinskih dozvola i Industrijsku zonu.

Naspram ovogodišnje predsedničke projekcije proseka od 100 evra po objektu, Mihajlović je 2015. navela da će fiksna taksa za legalizaciju 100 m2 biti 3.000 dinara, za 200 m2 10.000 dinara, a za 300 m2 30.000 dinara.

"Nema produžetaka"

“Sigurna sam da niko neće dozvoliti da izgubi porodičnu kuću u kojoj živi zbog 3.000 dinara. Potrudićemo se da napravimo jednostavne postupke", istakla je tada Mihajlović.

Istog meseca, Mihajlović je rekla da popisano 1.659 miliona bespravnih objekata i doneto 183.000 rešenja o ozakonjenju. Ministarka je izjavljivala da je to kraj bespravne gradnje, da "neće više biti nikakvih produžetaka", niti novih zakona o ozakonjenju.

Nešto slično je rekao ovih dana Vučić, najavivši da će "novi nelegalni objekti koji se ubuduće budu nelegalno gradili postati vlasništvo države".

Početkom 2016. godine Mihajlović je navela procenu da u Srbiji ima milion i po nelegalnih objekata čiji će se tačan broj utvrditi kada bude završen popis.

Broj bespravnih objekata raste, milijarde klize iz budžeta

Pet godina kasnije, do juna 2020. godine, prema Informatoru o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ukupan broj donetih rešenja o ozakonjenju bio je 268.530.

U bazi podataka formirane jedinstvene "Baze nezakonito izgrađenih objekata” ovog Ministarstva, na teritoriji Srbije 2020. godine bilo je evidentirano 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata.

Tri godine kasnije, 2023. novinari Balkanske istraživačke mreže (BIRN) su pretraživali mapu grada i ukrštali podatke sa satelitskog snimka sa podacima iz Katastra i Registra građevinskih dozvola Agencije za privredne registre.

U višemesečnom istraživanju BIRN je našao više od 300 objekata na teritoriji glavnog grada, uglavnom stambenih zgrada većih od hiljadu kvadrata, koji su u potpunosti ili delimično izgrađene nelegalno nakon satelitskog snimka iz 2015. godine pa onda ozakonjeni.

Kako su naveli "grubom računicom, današnja vrednost ovako ozakonjenih zgrada iznosi više od milijardu evra".

"Neki od tih objekata su delom ili u potpunosti izgrađeni bez dozvole, a nisu postojali ili nisu bili završeni 2015. godine, što se jasno vidi na satelitskim snimcima", navodi se u tekstu BIRN-a.

Sa dva na 4,8 miliona

Danas taj broj u Bazi iznosi 2.050.614, a kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je još jednom van svojih nadležnosti najavio donošenje Zakona - pomenuo je brojku od 4,8 miliona objekata.

"Caka" sa različitim brojevima je u tome što se u pomenutih 4,8 miliona nalaze objekti koji treba da se i legalizuju i ozakone.

Iako se misli da se radi o istoj stvari, odnosno da je reč o sinonimima, ali to nije slučaj.

Legalizacija podrazumeva dobijanje potrebnih dozvola, poput građevinskih ili upotrebnih za objekat koji je već izgrađen. Dozvole garantuju da je objekat bezbedan za korišćenje i da je izgrađen u skladu sa svim tehničkim i bezbednosnim standardima. Posle dobijanja dozvola, objekat se može upisati u katastar nepokretnosti.

Ozakonjenje je prema važećim propisima proces gde objekat može biti registrovan u katastru iako je izgrađen bez građevinske dozvole, pod uslovom da ispunjava određene kriterijume navedene u Zakonu o ozakonjenju, poput toga da je vidljiv na satelitskim snimcima iz 2015. godine.

Za razliku od legalizacije, postupkom ozakonjenja ne izdaje se naknadno građevinska ili upotrebna dozvola. Iako ozakonjenje ne garantuje isti nivo bezbednosti kao legalizacija, omogućava vlasnicima da izbegnu rušenje objekta i da ga koriste bez pravnih prepreka.

Proces legalizacije je u regularnim uslovima složeniji, a obično i dosta skuplji, jer objekat mora ispuniti sve zakonske tehničke i bezbednosne uslove.

Prema Predlogu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je Vlada Srbije usvojila u petak, 26. septembra, predviđeno je da se mogu legalizovati objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekti bez građevinske dozvole čija će gradnja biti završena na dan stupanja zakona na snagu.

Opet ista priča

Vlada Aleksandra Vučića 2015. godine obećavala je da će se sve srediti za tri godine. Danas, kao predsednik, van svoje nadležnosti, on je taj koji je prvi javno saopštio najatraktivnije i za medijsko eksponiranje najzahvalnije detalje predloga Zakona, poput onoga da će za oko 70 odsto objekata cena legalizacije biti ukupno 100 evra.

“Jedan običan papir pošaljete i u roku od 60 dana imate legalan objekat”, poručio je nedavno Vučić javnosti ne ulazeći u detalje kako će se to zaista sprovesti.

Bez obzira na funkciju, broj nelegalnih objekata je rastao, a obećano nije ispunjeno. Osim političke volje, a svojevremeno i nedonošenja potrebnih podzakonskih akata, veliki problem su bili i ostali, kapaciteti.

Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) iz 2020. godine, prosečna lokalna samouprava sa oko 100.000 stanovnika, ima samo šest radnika koji su raspoređeni da rade na poslovima ozakonjenja. Jedan zaposleni u proseku može da reši mesečno najviše 300 predmeta, a prema projekcija potrebno je 1.100. Prema istom istraživanju dodatni problem je nedovoljna digitalizacija i manjak softverskih rešenja.

Kada se zna da još uvek traje zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, sigurno je da je potreban još veći broj ljudi. Koliko bi bilo potrebno zaposlenih i kako pronaći dovoljan ljudi za brzu legalizaciju?

To verovatno ne zna ni premijer Đuro Macut koji je o Zakonu, u javnosti, samo ponavljao ono što je govorio predsednik, poput toga da se radi na tome da do kraja godine čitava procedura bude spremna za registrovanje prvih prijavljenih, onih koji imaju najčistiju dokumentaciju. Biće možda zanimljivo saznati ko će biti ti "prvi", šta će biti predmet legalizacije kao i gde. Da li običan svet sa pomoćim objektom u svom dvorištu ili neki "prijatelj" režima, sa vilom ili višespratnicom u nekoj zaštićenoj zoni?