Lekcije koje se ne mere novcem: Koliko Srbija ulaže u obrazovanje?

Vesti 13. okt 202306:50 1 komentar

Gotovo svakodnevno stižu vesti o nasilju u školama, nezadovoljstvu prosvetara, problemima u celokupnom obrazovnom sistemu. Da li je Vlada obezbedila sredstva da se u narednoj godini nešto promeni? Stručnjaci kažu da bi Srbija trebalo da "prepiše" od mnogo naprednijih zemalja, u kojima su izdvajanja za prosvetu na vrhu liste finansijskih prioriteta.

Srpskom školstvu neophodna je hitna i korenita promena. Država je za sledeću godinu iz budžeta opredelila više novca za prosvetu nego ranije, ali pitanje je da li je će taj novac ići za značajnije reforme ili nešto drugo?

Ako se uporede budžeti za prosvetu u poslednjih pet godina – iznosi koji se za školstvo izdvajaju išli su uzlaznom putanjom 2018. godine za prosvetu je bilo predviđeno 190 milijardi dinara, da bi u 2023. taj iznos bio veći od 255 milijardi. Predlogom budžeta za 2024. za prosvestu je planirano 314 milijardi dinara, ali treba reći 90 odsto tog iznosa ide na plate prosvetara, kojima je vlast obećala povećanje.

Srbija troši skroman udeo državnog novca na obrazovanje u poređenju sa drugim zemljama Evrope, ali i pojedinim u regionu. Dok se iz državnog budžeta za srpsko školstvo izdvaja godinama oko 3,5 odsto BDP-a, u Evropskoj uniji se ta procenat kreće od 4,5 do 7 odsto, koliko su izdvajanja recimo u Norveškoj.

„Povlašćen“ finansijski status, iz perspektive Vlade, obično imaju sektori vojske i policije za koje se opredeljuje najviše novca iz budžeta. Strateški važna polja za jednu državu, ali – da li boljitka za jedno društvo ima bez ulaganja u obrazovanje?

„Mi u poslednjih desetak godina postepeno sve manje izdvajamo kao procenat BDP-a, da li je to dovoljno – naravno da nije, jer mi smo svi svesni da je kvalitet obrazovanja u Srbiji nizak. Kada bih bio previše optimističan rekao bih: srednje žalosno, a kada bih bio realan onda: katastrofa, jer zaista ja ne znam šta mi kao društvo očekujemo ako na ovaj način zanemarujemo obrazovanje svoje dece“, ističe Aleksandar Baucal profesor Filozofskog fakulteta.

Veća ulaganja u školstvo bi direktno uticala i na ono čime vlast u Srbiji posbeno voli da se hvali: privredni rast. Ekonomski analitičari kažu da bolje obrazovanje direktno stvara bolju ekonomiju, što u konačnici rezultira opštim društvenim napretkom.

„Mislim da je prosvetan apsolutno jedan zapostavljeni sektor, koji je ne samo pitanje nekih civilizacijskih vrednosti svake zemlje – da li želi da ulaže u obrazovanje sopstvenog stanovništva i u kolikoj meri nego je to i jedno pitanje koje je par ekselans ekonomsko pitanje, razvojno pitanje. Bez obrazovanja i to kvalitetnog obrazovanja, mislim da mi ne možemo da očekujemo promenu na bolje u međunarodnoj podeli rada“, smatra Dejan Šoškić profesor Ekonomskog fakulteta.

I Fiskalni savet, u analizi budžeta za 2024. godinu kaže da reformi prosvete iz ugla finansiranja Srbija nije pristupila adekvatno. Ako ne zna Vlada bi možda mogla da prepiše.

Finska samo za osnovno obrazovanje u 2024. izdvaja 50 miliona evra, što će prema planu do 2027. biti 200 miliona evra. Ulažu u bolji kvalitet nastave i prevenciju nasilja.

Lekcija koju je Srbija imala ne meri se novcem, a država – da li je izvukla pouku?

Šta kažu u Ministarstvu prosvete?

Iz Ministarstva prosvete za N1 navode da se najveći procenat budžeta ministarstva izdvaja za plate zaposlenih u ustanovama osnovnog, srednjeg, visokog obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda. Za ove namene je za 2024. godinu opredeljeno oko 206 milijardi dinara.

„Plate zaposlenih u prosveti čine 90 odsto sredstava budžeta, dok se ostatak sredstava usmerava na infrastrukturno i investiciono održavanje škola, izgradnju novih ustanova obrazovanja, nabavku IKT opreme za škole, realizaciju pripremnog predškolskog programa, za inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rad dopunskih škola u inostranstvu, takmičenje učenika, završni ispit, stručno usavršavanje i razvoj zaposlenih u školama, podršku unapređivanju rada ustanova kroz korišćenje didaktičko igrovnih sredstava (predškolske ustanove i učenici sa smetnjama u razvoju), učeničke zadruge, škole od posebnog interesa, upis u srednje škole, rad sa talentovanim učenicima, učeničke i studentske stipendije i kredite, materijalne troškove ustanova učeničkog i studentskog standarda, realizaciju doktorskih i master studija, materijalne troškove za rad ustanova visokog obrazovanja, obrazovanje odraslih“, navode u odgovoru na pitanja N1.

Iz Ministarstva prosvete dodaju da su opredelili novac i za sprovođenje mera za prevenciju nasilja u školama.

„Pored planiranog povećanja plata za nastavnike, obezbeđena su sredstva za veći broj psihologa i pedagoga u školama, za obuke prosvetnih radnika, za povećanje nadoknade za rad odeljenskih starešina sa 4 odsto na 7 odsto, za povećanje naknada za pedagoške savetnike koji su podrška školama na terenu“, kažu u Ministarstvu prosvete.

Pogledajte i:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare