Lex specialis uvek štetan, veoma rizično korišćenje objekata za masovno okupljanje bez upotrebne dozvole

Javna rasprava o nacrtu izmena i dopuna zakona o posebnim postupcima u cilju realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO trajala je do 18 jula.

„Stepen transparentnosti (u vezi sa lex specialisom i onim što je do sada izragađeno i što je planirano da se izgradi) je svakako manji nego kada bi se primenjivale isključivo redovne procedure iz zakona koji imamo. Tzv. lex specialis - a ovo je samo jedan od njih, je uvek štetan za pravni poredak. Prvenac, kada je reč o ovoj vlasti, bio je projekat Beograd na vodi za koji je donesen poseban zakon i to se nastavilo - i dalje se primenjuje poseban zakon o Moravskom koridoru“, rekao je za N1 Nemanja Nenadić.

Celo gostovanje pogledajte na ovom linku.

Dodao je da je lex specialis u vezi sa izložbom EXPO 2027 „smanjiio. tj otežao mogućnost da se saznaju neke važne informacije“.

Objasnio je da je „kod Expo nabavke prag (od uobičajenih milion ili tri miliona dinara za javne nabavke) „znatno veći“.

„Oni idu na vrednosti preko 12 miliona dinara. Ali, od nedostatka transparentnosti, mnogo veći problem je to što za nabavke EXPO preduzeća nema mogućnosti pravne zaštite“, naglasio je Nenadić.

Dodao je da npr. kada neka firma na osnovu dokumentacije za EXPO nabavku „vidi da je nabavka nameštena, nema mogućnost da tu nabavku ospori“.

"Nema nikakvog nadmetanja"

Kazao je da se „većina radova koji će biti izvedeni na EXPO-u realizuju po još manje transparentnom postupku“.

„I u postupku u kome nema nikakvog nadmetanja. To je npr. izgradnja stadiona. To su radovi koji se izvode pod okriljem nekog od međudržavnih sporazuma, najčešće sa Kinom. Tu su unapred odabrane firme koje će raditi posao i na te nabavke se troši još više novca nego na nabavke EXPO preduzeća. Prema našim nalazima, od početka primene tog zakona, oko 300 miliona evra poslova je ugovoreno od strane EXPO preduzeća, dok se samo stadion procenuje na oko milijardu evra“, objasnio je Nenadić.

Rekao je da su „dve stvari potpuno očigledne“.

„Prva da je da, želeći da ubrza procedure, vlast želela i da što više smanji konkurenciju. I drugo - pokušali su da sve to zamaskiraju pre svega pred EU time što su rekli - evo, imamo posebnu stranicu i objavljujemo EXPO nabavke. Ali ponavljam: ni u jednom od tih poslova, nema mogućnosti osporavanja takve nabavke“, kazao je Nenadić.

Rekao je da bi trebalo „oformiti neko telo koje bi nadziralo sve šta se dešava u vezi sa EXPO 2027“.

Dragormir Ristanović je, osvrćući se na to što za građenje objekata za EXPO 2027 neće biti potrebna upotreba dozvola, rekao da je obrazloženje tog propisa uvek isto, a to je „da se efikasnije realizuje projekat“.

„Da biste objekat mogli da izgradite, mora da se izvrši tehnička kontrola projekta i da vam insititucija izda građevinsku dozvolu. Kada je objekat izgrađen, potrebno je da se izvrši tehnički pregled i da se ispita da li je objekat stablilan, bezbedan i podoban za upotrebu. Kada institucija proveri ispunjenost tog tehničkog pregleda, izdaje vam upotrebnu dozvolu da biste smeli da koristite taj objekat. Ovim zakonom se predlaže da se trenutak izdavanja upotrebne dozvole pomeri za dve godine i da se objekat koristi samo na osnovu tog izveštaja Komisije za tehnički pregled“, rekao je Nenadić.

Objasnio je da nije tačno obrazloženje da se pomeranjem izdavanja upotrebe dozole nešto ubrzava, jer se upotrebna dozvola izdaje u roku od „pet radnih dana“.

„Vlada Srbije i Ministarstvo građevinastva žele da nam insistiranjem da pečatom i potpisom ne overe izveštaj Tehničke komisije poruče nešto što zvuči zabrinjavajuće. Koristiti ovakve vrste objekata koji služe za masovno okupljanje ljudi bez upotrebne dozvole smatramo veoma rizičnim i zabrinjavajućim“, naglasio je za N1 arhitekta i urbanista Dragomir Ristanović.