Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, povodom izmena Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, kaže da joj je tu problematično da to opet liči na procese evropskih integracija "u kojima vlada trči, trči, nešto štiklira, donese neke zakone, nevezano za njihovu suštinu, a onda se to vidi kao napredak Srbije i onda mi idemo na neki sledeći korak gde se odobravaju fondovi".
„Plašim se da su i ovi zakoni tako užurbani, da mi sada imamo veoma dva loša predloga zakona na stolu i da ćemo, trudićemo se svakako da utičemo na njih, ali može da dođe do situacije u kojoj država Srbija opet dobije lošiji pravni okvir nego što je imala samo zbog te utrke, zbog Evropske unije da se postignu neki ciljevi“, ocenila je Stojanović u Danu uživo na TV N1.
Povezane vesti
Upitana da prokomentariše trenutak u kojem se govori o ovim izmenama zakona, a poklapa se sa protestima, dok stručnjaci ukazuju i na kriminalizaciju samih poziva na protest, ona kaže da to vidi kao priliku da se „na neki način vlada razračuna možda sa protestima“.
„Mi smo imali preko leta velike proteste, znamo i da je pri kraju tih protesta došlo do hapšenja ljudi koji su protestovali, hapšenja aktivista, došlo je do napada na civilno društvo, napada na organizacije koje su bile ili nisu bile uključene, svejedno, i čini mi se da je ovo sada sledeći korak“, kazala je ona.
Dodaje da je to prilika da se na neki način legalizuje sve to što je tada rađeno.
„Ono što je nama najproblematičnije u tome jeste da se u članu zakona koji – mi to zovemo davanje instrukcija, oni su definisali da bilo ko ko poziva na krivično delo može da dobije kaznu zatvora, čini mi se da je od tri meseca do tri godine kazna zatvora i ovo bi u stvari značilo da bilo koji poziv na blokade, poziv na neku različitu vrstu građanske neposlušnosti može da završi u zatvoru. Takođe bih uvezla ono što mislim da je veoma važno – da sada imamo ceo taj proces, imali smo i nekoliko presuda, a sada imamo i ceo taj proces da se optužuju oni koji su učestvovali na protestima za rušenje ustavnog poretka“, ukazuje ona.
Postavlja pitanje šta sve može da vlada vidi kao rušenje ustavnog poretka i dodaje da u bilo koji post na mrežama koji se tiče vlasti ili je protiv nje može da se učita rušenje ustavnog poretka.
„Tako da ono što bi bilo sad ključno jeste da, mislim da je dobro ovo što se javnost digla. Tri nedelje mi kao civilno društvo, uključeni su eksperti, pripremamo ceo set žalbi i mera u samoj javnoj raspravi i nadam se da će ovi zakoni koji bi trebalo po reformskoj agendi da budu usvojeni do kraja decembra da se ponovo vrate na javnu raspravu i da pokušamo da dođemo do istog ishoda kao što je bio zakon o policiji pre nekoliko godina kad smo uspešno zaustavili ove slične odredbe u tom zakonu“, navodi ona.
Na pitanje da li će biti sluha za njihove primedbe, Stojanović misli da sluh zavisi od toga koliko će i „sama EU da dozvoli to štikliranje zakona ukoliko je previše loš.
„Mi imamo dosta odredbi koje su loše iz dosta perspektiva različitih organizacija, pored ove koje sam pomenula a koja se tiče građanskih inicijativa jeste ovo pozivanje na krivično delo što je prilično otvoreno za tumačenje, ali i to da ako vi savesno interaktujete sa tim postom znači to znači ‘like’ ili ‘share’ ili bilo šta drugo da takođe možete da dobijete ili novčanu ili zatvorsku kaznu“, kaže ona.
Takođe, dodaje postoji problem sa izbacivanjem nekih članova kao što je na primer izbacivanje člana da policajac može biti kažnjen ukoliko dolazi do nasilja pri uzimanju iskaza, što je prilično problematično i gde se u samom obrazloženju poziva na komitet protiv torture Ujedinjenih nacija, međutim komitet to nikad nije tražio.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare