Kineska kompanija Linglong u petak otvara novu fabriku. Za ovu investiciju Srbija je Linglongu dodelila i državnu pomoć, a na početku će u fabrici biti zaposleno oko 900 radnika. Sagovornici N1 upozovaju da državna pomoć kompaniji nije dodeljena u skladu sa zakonom, da je većina neophodnih dozvola kompaniji izdata nezakonito i bez adekvatnih uslova Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, te da će, zbog ranijih loših iskustava, biti neophodno pratiti i kako će se poštovati radna prava zaposlenih.
Marko Miletić sa portala „Mašina“, za N1 kaže da otvaranje fabrike Linglong možemo videti samo kao nastavak politike ove i prethodnih vlada.
„Radna prava i sve što se dešava vezano za to što smo videli u ovom slučaju, ali i u mnogim drugim slučajima, se prosto ignorišu. Dakle, te stvari se zaobilaze ili se nekako stavljaju pod tepih, sačeka se da malo se slegne pršina i nastavi se ono što je planirano. U tom smislu, pretpostavljam da će Vlada kao i sva dosadašnja otvaranja velikih pogona iskoristiti za neki svoj marketing ili neku propagandu. Ostaje nam da vidimo da li će i kako će se poštovati radna prava u toj fabrici kada ona počne zaista da radi i šta će se dešavati“, kaže on.
Miletić podseća i na raniji slučaj kršenja radnih prava i nepoštovanja zakona Republike Srbije i međunarodnih normi, koji ocenjuje kao jedan od najvećih slučajeva jedne kolektivne radne eksploatacije i potencijalne trgovine ljudima.
„Pre nekoliko godina novinari Vojsa, a zatim N1 su prvi to prikazali javnosti. Dakle, radi se o slučaju više stotina ljudi, pre svega iz Vijetnama, kasnije iz Indije, koji su bili angažovani da rade na toj fabrici i koji su radili, živeli u neljudskim uslovima. Dakle, i to su istraživanja koje su radile organizacije kao Astra, A11, lokalne organizacije kao Zrenjski socijalni forum. Dakle, prosto oni su pokazali na terenu – snimcima, slikama, razgovorima s ljudima, dokumentima do kojih su došli – da se tu radi o izuzetnom kršenju radnih prava, nepoštovanju zakona Republike Srbije, nepoštovanju međunarodnih normi… Nekim od tih ljudi su te organizacije uspele da pomognu. Međutim, to je zapravo ostalo kao jedan nerešen slučaj koji je, i pored toga što je završio i na međunarodnim forumima i sudovima, ostapo na neki način, čini mi se, pod tepihom“, kaže Miletić.
Dodaje da „država u ovom slučaju, očigledno ima neke interese“, da su to velike investicije u koje je država uložila veliki novac i da ima interes da „zažmuri na jedno oko i da se na neki način pravi neprisutna u ovom slučaju“.
Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI dovodi u pitanje i profitabilnost ove investicije, navodeći da je ta organizacija istraživala i analizirala dodeljenu državnu pomoć i da je zaključila da ona nije dodeljena u skladu sa zakonom.
„Zašto to kažemo? Dakle, prvo treba ljudi da razumeju da kada govorimo o profitabilnosti, Srbija je dala kompaniji Linglong državnu pomoć u iznosu od oko 83 miliona evra. Dakle, to se radi o opredeljenim novčanim sredstvima u iznosu oko 75 miliona evra. I poklonu od 95 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je procenjeno na oko 7,5 miliona evra. Ono što je problem s tim odobravanjem državne pomoći jeste činjenica da kompanija, niti Ministarstvo privrede, nisu uopšte prijavili celokupnu državnu pomoć. Pa tako, ako vi pogledate ono što je prijavljeno, nećete videti neke doprinose koji se odnose na oslobađanje od carinskog uvoza, na oslobađanje od poreza na dobit. Nećete videti nešto što se odnosi na izgradnju infrastrukture, čija namena je isključivo da se realizuje ovaj projekat, a realizovane su iz javnih sredstava i tako dalje. Dakle, ima tu još mnogo detalja, ali ono što je ključno i što bih da naglasim jeste činjenica da kada god olako dodeljujete državnu pomoć i postižete već profitabilnost već profitabilnih projekata, vi to uvek činite na štetu građana Republike Srbije“, kaže Vojvodić.
Ona navodi i da kompanija ne poseduje sve potrebne dozvole za rad.
„Ne poseduju upotrebne dozvole za taj najvažniji objekat, odnosno više objekata koji potencijalno imaju najveći negativni uticaj na životnu sredinu. Kompanija poseduje određene upotrebne dozvole i ono što je naša pretpostavka, imajući u vidu da su u ovim izveštajima koje smo već pominjali, navode određene brojke koje se odnose na proizvodnju već u Srbiji, da su neki u probnom radu koji može trajati najduže godinu dana, nakon čega moraju da pribave upotrebnu dozvolu. Ono što je problematično u tom smislu jeste činjenica da su većina ovih dozvola izdate nezakonito. Dakle, kada govorimo o građevinskim dozvolama, pre svega je većinu izdavao nenadležni organ“, kaže ona.
Prema njenim rečima, u vidu moramo imati još nekoliko aspekta kada se govori o građevinskim i upotrebnom dozvolom.
„Sve one izdate su bez adekvatnih uslova Zavoda za zaštitu prirode, odnosno Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i da mi ne znamo kakvi su uticaji na biljni i životinjski svet, pre svega tu možemo ukazati i na Carsku baru koja se nalazi na samo dva kilometra od predmetne lokacije. I treća stvar jeste da su za većinu objekata, zapravo nije ni rađena studija o proceni uticaja, a za one objekte za koje je rađena studija o proceni uticaja na životnu sredinu, građevinske dozvole su izdavane pre nego što je dobijena saglasnost na taj dokument, što je praktično bezvredno jer vi onda ne možete da ugradite te mere zaštite životne sredine u građevinsku dozvolu, tako da suštinski dozvole neke da imaju, ali one nisu izdate u skladu sa propisima“, kaže Vojvodić.
Ističe i da se, imajući u vidu da je adekvatna procena uticaja na životnu sredinu u potpunosti izostala, ne zna kako će otvaranje ovog pogona, uticati na vazduh u Zrenjaninu i okolini.
„Kompanija je razdvojila projekat na više manjih celina, čiji je cilj zapravo jedini da se umanje uticaj na životnu sredinu, odnosno se izbegne da se radi procena uticaja na životnu sredinu za određene delove proizvodnog pogona ili za određene delove poput bunara, kojih kompanija trenutno ima pet i koji će služiti za napajanje fabričkog kompleksa vodom. Dakle, sve to je nešto što uopšte nije procenjivano u Studiji procena uticaja na životnu sredinu. Takođe, imate situaciju da se za određene objekte uopšte nije rađena procena uticaja…“, kaže Vojvodić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare