Dr Milić nije jedini kome se veruje na lokalu: Kako su grupe građana 2. juna napravile izborni bum

Vesti 15. jun 202408:32 45 komentara
Tanjug/ Dimitrije Nikolić

Lokalne izbore koji su 2. juna održani u 90 gradova i opština obeležili su i zapaženi rezultati grupa građana, koje su u više od dvadeset mesta širom Srbije osvojile dvocifren broj glasova, a za neke od njih glasalo je blizu trideset odsto birača.

Posebnu pažnju privukao je direktor niške Kardiohirurgije dr Dragan Milić, čija grupa građana je na izborima za odbornike Skupštine grada Niša osvojila 24,49 odsto glasova, ostavivši iza sebe sve opozicione izborne liste.

Povezane vesti:

Iako već dugo uživa ugled među Nišlijama, dr Milić je široj javnosti postao poznat početkom 2023. godine. Tada je zajedno sa kolegama iz niške Klinike za kardiohirurgiju odlučio da se operacije obavljaju i vikendom, bez finansijske nadoknade, nastojeći da se na taj način ukinu liste čekanja.

Političke ambicije dr Milića vezane su isključivo za Niš, od kojeg želi da napravi moderan evropski grad o čijoj sudbini „više neće odlučivati Beograd i politički komesari već građani Niša“.

Predvodnici grupa građana u ostalim gradovima i opštinama uglavnom nisu poznati van svojih mesta, ali ih to nije sprečilo da ostvare uspešan izborni rezultat. U 19 lokalnih samouprava grupe građana koje nisu povezane s vlašću završile su izbornu trku na poziciji broj dva, što je jedan od pokazatelja rasta poverenja birača u svoje sugrađane.

Osvojio skoro tri puta više glasova od liste ujedinjene opozicije

Najbolji rezultat na izborima 2. juna ostvarila je grupa građana „Moj Bač – Sloboda za sve! Zdravko Vulin Đađe“, koja je osvojila 27,82 odsto glasova birača u toj vojvođanskoj opštini. O razmerama uspeha liste „Moj Bač“ dovoljno govori podatak da je dobila skoro tri puta više glasova od koalicije „Ujedinjena opozicija Bača“, koju su činile Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Narodni pokret Srbije.

zdravko vulin bač
N1

Inače, brat od strica aktuelnog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina učestvovao je sa svojom grupom građana na lokalnim izborima u Baču i pre četiri godine, kada je osvojio 11 odsto glasova.

Veoma zapažen izborni rezultat zabeležila je i grupa građana „Karlovačka lista“, kojoj je u Sremskim Karlovcima poverenje ukazalo 27,16 odsto birača. Osvojivši četiri puta više glasova od Novog DSS, lista koju je predvodio dr Ivan Stijepović pokazala je da je postala prvi izbor za opoziciono orijentisane glasače.

Uspešan na izborima bio je još jedan Stijepović – Dragan, diplomirani ekonomista koji je predvodio listu grupe građana „Oslobodimo Vrbas“, za koju je glasalo 26,80 odsto birača. Tu listu, inače, podržale su i opozicione stranke koje nisu imale kandidate na lokalnim izborima u Vrbasu, poput Demokratske stranke.

Izborna lista pod nazivom „Grupa građana Građanin – Strahinja Jovanović – Da, može bolje“ osvojila je na izborima za odbornike lokalnog parlamenta u Inđiji 25,25 odsto glasova. Poređenja radi, za koaliciju „Biram borbu za Inđiju“, koju su činili Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka, Novo lice Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije, glasalo je 4,46 odsto birača.

Na interaktivnoj mapi u nastavku teksta možete pogledati i rezultate ostalih grupa građana koje su na izborima 2. juna osvojile više od deset odsto glasova.

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković podseća da je fenomen relativnog uspeha grupa građana na lokalu postojao i ranije, ali dodaje da je ono što odlikuje izbore 2. juna to što su brojne grupe građana imale dvocifren broj glasova, koji ih, kako kaže, dovodi čak i do najkrupnijeg političkog aktera, ako se ne računaju partije vlasti.

„Jedan od razloga je to što posle dugo vremena ovi lokalni izbori nisu bili prekriveni nacionalnim, predsedničkim ili parlamentarnim, tako da je pažnja koliko-toliko okrenuta lokalu i lokalnim problemima. Lokalni izbori nisu bili prekriveni centralizovanom politikom i parlamentarizacijom posebno od strane vlasti, ali i od rukovodstava beogradskih centrala opozicionih stranaka“, naglašava Stojiljković.

Zoran Stojiljković
N1

Drugi razlog, kako objašnjava, leži u činjenici da je vlast „potpuno klijentelizovala i centralizovala svoje politike“.

„To je dovelo do to gada ljudi koji su potpuni mediokriteti i bez ugleda u svojoj sredini postaju lice vlasti, dok opozicione partije, s druge strane, imaju tako slabu infrastrukturu da nemaju odbore u brojnim opštinama. Treće, za razliku od partijskih hijerarhija koje vas biraju ne zato što ste popularni već zato što ste lojalni, grupe građana svoju podršku baziraju na ljudima koji imaju identitet i integritet, kao i profesionalnu prepoznatljivost. Birači zato vole da glasaju za njih, pogotovo što to ne mora da se dovede u direktnu vezu sa načelnom politikom“, ocenjuje sagovornik N1.

"Grupe građana privlače apstinente, pa čak i pristalice vlasti"

Stojiljković veruje da iza podrške grupama građana u sredinama u kojima su one ostvarile dvocifren rezultat stoji i veliki broj apstinenata, pa čak i pristalica vlasti koje, prema njegovom mišljenju, pokušavaju da pronađu izlaznu strategiju.

„Kad spojite tih nekoliko stvari može da se objasni taj fenomen koji nije samo lokalna egzotika, već može da ima ključni uticaj na vođenje lokalne vlasti. Da li to ima perspektivu? Ima, u onoj meri u kojoj mi postanemo normalno društvo sa izbornim procedurama, gde su lokalni izbori odvojeni i po pravilu su na sredini mandata nacionalnih političkih institucija i onda pokazuju neku vrstu lakmus papira kako ko stoji“, smatra Stojiljković, dodajući da je potrebno i da te grupe građana počnu da prave svoje mreže ili da se iz tih aktivizama stvori jedan broj pokreta, koji se zatim centralizuju na nacionalnom nivou.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare