Luksuz na ruševinama: Kakve koristi imaju građani od Beograda na vodi

"To će biti jedan velelepno, moderno uređen grad. Potpuno novi grad u ovom delu grada", najavljivao je Vučić.

"Nije sporno da se Beograd razvija i gradi, ali je pitanje za koga i po koju cenu", prokomentarisao je Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd.
Počelo je rušenjem u izbornoj noći. Pre sedam godina. Buldožeri su počistili prvu prepreku koja je stajala Beogradu na vodi - objekte u Hercegovačkoj.

Iz šuta je izniklo luksuzno naselje na obali Save, a da bi danas Beograd na vodi izgledao tako, izmeštene su stara železnička stanica, pošta, a po svemu sudeći, istu sudbinu dočekaće i Savski most i beogradski Sajam.

"Grad i građani nemaju korist od toga. To postaje izolovano mesto u gradu za kvazielitu koja je na brutalan način otela 100 hektara od Grada Beograda i građana", naveo je arhitekta Đorđe Bobić.

Plan za uzimanje zemljišta pored Save skovan je još 2012. godine. Tako je tadašnji opozicioni kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić u kampanji za gradske izbore pre 11 godina najavio svoj plan da grad spusti na reku. A sa spuštanjem i razvoj Beograda.

"Po našim proračunima, najmanje 210.000 ljudi bi radilo na izgradnji kompletnog projekta, a posle bilo i zaposleno. Imamo čistu investiciju, nikome se nismo zadužili, još smo zaradili novac", govorio je Vučić u kampanji pred beogradske izbore 2012. godine.

Morao je ipak Vučić da sačeka skoro dve godine sa svojim planovima, jer 2012. godine nije uspeo da postane novi gradonačelnik. Tek u prvim mesecima 2014. godine na čelo glavnog grada dolazi jedan od njegovih najbližih saradnika Siniša Mali, a sa njim i Beograd na vodi počinje da dobija prve obrise. Sve počinje svečanim otkrivanjem makete "novog grada" u tek obnovljenoj zgradi Geozavoda.

U zgradi od koje je sve krenulo, simbolično, i danas se nalazi sedište kompanije Beograd na vodi. U njemu udeo imaju Vlada Srbije, 32 odsto, i kompanija IGL Hils iz UAE. Ugovor o realizaciji projekta potpisan je 2015. godine, a nakon donošenja lexa specialis o Beogradu na vodi u Skupštini Srbije, koja je tom projektu dala poseban status. Vrednost projekta se procenjuje na 3,5 milijarde evra, a završetak je planiran tek u naredne tri decenije.

Od samog početka projekat izaziva velike podele kako među građanima, tako i među strukom.

"Obeležila ga je neka tužna sudbina Beograda. Taj projekat je dosta promenio način urbanističkog planiranja i razvoja grada. Vi sad imate jedno čudo potpuno neprikladnih, a u arhitektonskom smislu neatraktivnih stereotipnih zgrada, koje zaklanjanju taj greben od Kalemgdena do Hrama, po kom se grad prepoznavao", rekao je Bobić.

Dodaje i da je u Beograd uneo duh Pekinga, Singapura ili Abu Dabija, ali i ogolio sav paradoks koji Beograđani danas žive. Nezadovoljni time šta projekat predstavlja, građani su više meseci na ulicama glavnog grada protestvovali, noseći žute patke. Iz građanskog bunta rodila se i nova politička opcija, kao simbol otpora prema Beogradu na vodi.

"Mi imamo paralelnu situaciju da Beograd nema kanalizaciju, da se sva izliva u Savu i Dunav, da je najzagađeniji grad mnogo dana u godini već desetak godina i da ništa nije rešeno, da su gužve u saobraćaju ogromne, da nema mesta u vrtićima za svu našu decu i da ljudi odavde zapravo žele da odu", naglasio je Dobrica Veselinović.

Za vlast, perspektiva je drugačija.

"Beograd na vodi je simbol napretka i razvoja naše zemlje koji je dokazao da ako vredno radite i borite se za svoju državu, snovi mogu da postanu stvarnost", kazao je Siniša Mali 26. januara ove gpodine.

Snovi su postali stavrnost, ali po kojoj ceni?

"Ono što mi sedam godina kasnije nismo videli je koliko, i kakav profit ima Grad Beograd i Republika Srbija. Naša država se obavezala da uzme kredit za raščišćavanje, za razmeštanje porodica, za izmeštanje železničke stanice, za davanje drugih objekata kao što je zgrada Geozavoda, Nove iskre, a sve kako bismo imali udeo u tom preduzeću i kako bi nam se milijarde vratile", naveo je Veselinović.

"Mi ne znamo koliko su oni uložili u to. Beograd je iz javnog novca, iz budžeta, izgradio tu promenadu, kompletnu infrastrukturu. Nejasno je šta je Beograd od toga dobio kao benefit, šta smo mi građani zaradili. Ja mislim da ćemo se svi, jednog dana kada se budu svodili računi, zbuniti kada budemo videli taj negativni rezultat za Grad Beograd", komentariše Đorđe Bobić.

Smatra i da je negativno i to što čitav grad zbog jednog luksuznog naselja trpi, a strateški projekti, poput izgradnje metroa, prilagođavaju se potrebama Beograda na vodi i njegovim stanarima.

"Metro je sada izmešten iz centra grada, postavljen je uz Beogard na vodi da bi se ekonomska vrednost Beograda na vodi i rejting podigao, a ceo centar Beograda je zaboravljen", izjavio je Bobić.

Vrednost stanova je, i bez metroa, već velika. Tako je kvadrat najskuplji upravo u Beogradu na vodi, jer ide i do 10.000 evra. Tamo je prodat i najskuplji stan, koji je plaćen oko dva i po miliona evra.

Grad za nekolicinu, i to onih privilegovanih. Ispaštala je većina, jer je zbog Beograda na vodi i njegovog širenja grad izgubio neke od svojih simbola, poručuju iz opozicije.

"Ono što je nepopravljiva šteta jeste da je železnička stanica izmeštena iz centra grada i prebačena Prokop i time je centar Beograda ostao bez železničke veze sa ostatkom Srbije i sveta. Pomera se zgrada Pošte, tamo će biti neka opera ili šta god da su oni smislili da povećaju vrednost tog zemljišta", kaže Veselinović.

Ugrožen je i Beogradski sajam, čije izmeštanje u Surčin vlast planira do 2025. godine. Najavljeno je i rušenje starog Savskog mosta, a sve kako bi se postojeća infrastruktura prilagodila Beogradu na vodi.

Stručnjaci upozoravaju da saobraćajni kolaps tek sledi kada se u luksuzno naselje bude uselilo planiranih 100.000 ljudi. Tvrde, međutim, da je sada kasno da se bilo šta menja.

"Projekat je nepopravljiv, on će takav ostati zauvek. Što bi jedan moj kolega rekao, naše je da se na to naviknemo", zaključuje Bobić.