Mogu li se porediti mađarska Tisa i studentski pokret u Srbiji: "Više je sličnosti nego što se na prvi pogled vidi"

Na samom početku kampanje, Peter Mađar doslovno se samo zagrevao.

Trčao je sa pristalicama na kopnu, a pokazao im je i da Tisa ume da se snađe i u pravoj reci.

Shvatio je Mađar da se ne može osloniti na tradicionalne medije, koje je gotovo u potpunosti kontrolisao režim Viktora Orbana. Prebacio je kampanju na društvene mreže, pa je birače obaveštavao i kad se šiša i brije.

Još prošlog maja, prepešačio je skoro 300 kilometara od Budimpešte do rumunskog grada Oradee kako bi dobio podršku birača. Mađar je u predizbornoj kampanji, prema medijskim izveštajima, posetio čak 500 mesta, a znao je da tokom jednog dana održi pet do šest govora. Skupovi su u početku bili mali, ali je odziv pristalica svakim danom bio sve veći.

Gde god pošao, našla se neka baka poput Erže koja ga je oduševljeno dočekivala.

"Stigao mi je dragi unuk!", rekla je.

"Ljubim ruke", rekao je Mađar.

"Dragi, Bog vas blagoslovio", rekla je Erže.

"Ljubim ruke. Hvala", rekao je Mađar.

Dok je kandidat Mađar "orao" mađarske drumove, nijedna baka nije ostala bez pozdrava.

Predstavljao je sebe kao čoveka iz naroda.

Na mitinzima je često okupljenima pokazivao merkata kog je koristio kao maskotu.

Kombinacija svih ovih populističkih tehnika dovela je do toga da Mađar ponizi režim. Kao da je volja za rušenje Orbana uvek postojala, samo nije bila artikulisana.

"To je bilo kao neki cunami. Kao kod nas studentski pokret. Kao da se samo nešto očekivalo što će da pokrene tu energiju, taj bunt, te frustracije građana koji su videli u šta se pretvara Mađarska", kaže Nedim Sejdinović, novinar.

Mogu li se zaista porediti Tisa i studentski pokret u Srbiji, budući da je Peter Mađar napravio neku vrstu kulta ličnosti, dok srpski studenti namerno ne ističu nijednog pojedinca? Mađarski novinar koji prati politiku na Balkanu kaže - više je sličnosti nego što se na prvi pogled vidi.

"Politika u Mađarskoj je uvek bila fokusirana na lidere. Uvek je morala da postoji centralna figura, svaka partija ima svog, kako bih rekao, firera. U Srbiji možda postoji rektor beogradskog univerziteta koji je na neki način lice nakon protesta i možda se tu formira. Ali zapravo, vidim mnogo više sličnosti između studentskog pokreta i Petera Mađara - ponajpre, u odbacivanju postojeće opozicije - kao što demonstranti ne žele Dragana Đilasa, Mađar nije želeo mađarsku verziju Đilasa", navodi Martin Buković, novinar Gemist.hu.

Mađarska verzija takođe počinje na slovo "Đ", u pitanju je bivši premijer Ferenc Đurčanj. Njegova partija je na izborima osvojila nešto više od 1 odsto glasova - očekivano, nakon više od decenije i po demonizacije u provladinim medijima.

"On je pretvoren u jedno ogromno strašilo. Išlo se na emociju građana i mnogo godina je opozicija imala problem sa Đurčanjem koji nije hteo da se skloni - nije shvatio da vi koliko god da ste pravedni jednog trenutka smetate opoziciji", kaže Sejdinović.

Mađar je uspeo da pridobije poverenje birača, između ostalog, i jer je u kampanji poslao poruku da za njega nema povratka u Orbanovu elitu, smatra Buković. Ali poruke koje su mobilisale birače da glasaju za njega ne razlikuju se puno od onih koje je Orban slao kada je pre 16 godina došao na vlast.

"Mađar govori isto. Kao orbanizam bez Orbana. On samo kaže 'ja sam mlađi, svežiji, nosim odelo koje prati liniju tela i ne želim da zaista budem Orban", kaže Buković.

Oči cele Evrope biće uprte u Mađarsku i novog lidera koji će najpre morati da dokaže da se razlikuje od svog prethodnika.