Mandić Rigonat: Mladi su najdraži plen najgorih politika

Komentarišući presudu aktivistkinji Aidi Ćorović zbog gađana murala Ratku Mladiću jajima, Mandić Rigonat je kazala da je to cinizam.

„Štiti se Ratko Mladić na zidu jedne beogradske zgrade. Kakav je to cinizam. To je ironično, to je prosto odvratno. To nešto govori o našem odnosu prema aktivizmu, prošlosti. Dijaboličnom odnosu, dvostrukim porukama da s jedne strane izručujemo, a s druge strane branimo“, kazala je rediteljka u Novom danu.

Istakla je da naše ponašanje u tome nije specifično i originalno, i uporedila ga s Poljskom u kojoj se povela žestoka debata kada je objavljena knjiga o učešću Poljaka u zločinima nad svojim sugrađanima Jevrejima tokom Drugog svetskog rata.
Poljaci su polemisali o broju jevrejskih žrtava, a istoričar koji je knjigu pisao im je poručio da je bitna suština zločina, a ne samo brojke.

To je tema kojom se Mandić Rigonat bavi u predstavi „Naš razred“, u kojoj glume mladi glumci. Objašnjava da je izbor pao na mlade jer je prema njenom mišljenju „zlo večno mlado i stalno se obnavlja“, ali i zbog toga što su mladi najdraži plen najgorih politika.

„I politika je davno preuzela istorijsku nauku pod svoje okrilje“, istakla je rediteljka.

Ona kaže da su pozorišta i književne večeri pune jer se na njima čuje dijalog, a da su ljudi željni govora i razgovora mimo propagandnih šema, rečenica i već uokvirenih misaonih struktura i narativa.

„U pozorištu kao publika postajemo zajednica u malom i kada prostruje emocije i uhvatimo se u emotivno kolo, tada se oseća povezanost i snaga u reči i prizoru koji smo videli i podelili“, kaže gošća Novog dana.

Naglašava da je snaga umetnosti ogromna i da umetnost ima moć jer nas preko emocija vezuje da je taj stradali čovek, da je to dete nečije dete, da su to isti ljudi kao mi samo drugačije vere i nacije.

„Ulazimo u prostor ljudskosti, koji nam druga vrsta jezika, posebno političkog jezika oduzima“, kaže sagovornica N1.

Prema njenom mišljenju svako višenacionalno i višereligijsko društvo je „Naš razred“, posebno ako ima istoriju ratovanja i netrpeljivosti.

Upitana kako se to prekida, odgovara istinom. Ali istinom bez egzorcizma, koji je politički obojen.

„U Poljskoj je otpor prema priznanju da su oni, a ne Nemci, ti koji su spalili svoje sugrađane Jevreje. Shvatiti da nema zanavek osvojene pozicije žrtve, već analizirati svaki događaj čisto, nevino, kroz činjenice. Tu onda osvajamo slobodu i pravo suočavanje s prošlošću“, rekla je Mandić Rigonat.