"Naše kolektivne traume lečimo tako što navijamo za tuđe kolektivne traume i to nije zdravo. To da svoje traume od devedestih, svoje bombardovanje, svoje mrtve lečiš tako što Ukrajincima pljuješ na grob i relativizuješ to tamo je jedna društvena patologija. Kolektivne traume se ne rešavaju sankcijama, niti Haškim tribunalima, nego muzejima i udžbenicima", rekao je u “Utisku nedelje” sociolog i predavač na Univerzitetu Harvard Danilo Mandić, napominjujući da se žrtve bombardovanja iz 1999. “vade iz džaka kada su kič nacionalističke ceremonije ispred statue Stefana Nemanje umesto da se ozbiljno pozabavimo poštovanjem tih žrtava".

Iznoseći utiske nakon dvomesečne posete Ukrajini, Mandić je situaciju u toj ratom zahvaćenoj zemlji opisao u dve reči – pakleno i jezivo, piše Nova.rs.

“Najgore je onima na istoku zemlje, u Harkovu, Dombasu jer kod njih rat traje od 2014, a ekstremna desnica je zajahala. U Kijevu kada smo došli situacija je bila kao na filmu, nema nikoga na ulicama. Sada se vraća život u normalu, ljudi sede u kafićima ali po govoru tela vidite da tu nešto nije u redu. Na primer, ne sme da se smeje javno, a s druge strane ne smeš ni da plačes i da pokazuješ defetizam”, ispričao je Mandić.

Na agresiju Rusije u Ukrajini, „ovde u ovoj unesrećenoj i ciničnoj kulturi gledamo kao na silovanje“, rekao je on upotrebivši tu metaforu, a s druge strane, kako kaže, imamo i istaknutu tendenciju da se aktivno navija za agresora i to se može videti u dobrom delu štampe i čuti iz razgovora sa ljudima.

Priča da je NATO i američka ekspanzija izazvala rusku agresiju u Ukrajini je, prema njegovim rečima, duboko neempirijska, a neko ko podržava ovu tezu ”zna rusku istoriju manje od njega”.

Prema mišljenju Zdravka Ponoša, u Srbiji je zaživela navijačka atmosfera koju je režim napravio i tu je teško biti neutralan.

On je naveo primer da se na dnevnom nivou ubijaju deca i u Jemenu, a ne samo u Ukrajini, ali da ne vidi da je neko pokrenuo nešto protiv Saudijske Arabije, niti uveo sankcija protiv njih.

Za Mandića je rat u Ukrajini ipak bila ruska agresija. On smatra da ruska vojska i da nije učinila nijedan ratni zločin, i da nije srušila nijedu bolnicu da bi to bila agresija i da to ne menja činjenica što su i SAD bombardovale Irak i Siriju.

“Po međunarodnom pravu i moralnim principima rata, Ukrajinci imaju pravo na nasilnu odbranu i vladine i nevladine organizacije koje im pomažu imaju obavezu na to. Znam da nas to boli, ja bih najviše voleo da NATO ne postoji i da se ugasio posle pada SSSR, da se pretvorio u humanitarnu organizaciju, ali NATO koji je nas bombardovao je jedini koji pomaže Ukrajini”, rekao je Mandić, napominjujući da je iluzija o ruskom imperijalizmu ovde vrlo prostrana.

Govoreći o sankcijama kao rešenju rata u Ukrajini, Ponoš je naveo da je za određeni nivo sankcija prema Rusiji koji nam ne bi naneo veliku štetu.

“Najmanje verujem u altruistične motive NATO snaga, mi ne možemo nikako da utičemo na dinaimku rata u Ukrajini i treba vrednosno da se prema tome odredimo. Nema nijedne reči opravdanja za to šta Rusija radi, ma kakvi motivi bili sa stanovišta ratnih dimenzija, ali mi treba da vidimo da se posledice tog rata što manje odraze na našu zemlju”, objasnio je Ponoš u „Utisku nedelje“.

To znači da mi treba da sagledamo gde treba da budemo kao društvo, a to je EU, dodao je.

Opravdanje za tu agresiju i ne uvođenje sankcija je štetno za nas u ovom momentu, ali mi ne možemo da dozvolimo luksuz da nemamo nafte i gasa naredne zime, naveo je Ponoš, dodajući da od šest paketa sankcija koje je Evropa uvela Rusiji možemo da uvedemo neke koje nas ne ugrožavaju kao što je uvoz luksuzne robe, ali ne i uvoz gasa.

”Sankcije nose rizik da oštete obično stanovništvo, a onaj koji ih zagovara ne misli na obične Ruse”, smatra on.

Prema mišljenju Nikole Markovića, pravnika i asistenta na Univerzitetu Union, Srbija treba da se priključi paketu sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog toga što Srbija sada u trenutku svoje istorije treba da bude deo Evrope.

Više o emisiji „Utisak nedelje“ pročitajte OVDE