Mane i vrline Ustava iz 2006: Prošvercovan u naš politički sistem, trebalo da postavi temelj moderne Srbije

Vesti 15. jun 202418:56 8 komentara

Profesor prava Tanasije Marinković i istoričar Milan St. Protić sučeljavali su mišljenja o Ustavu Republike Srbije iz 2006. u emisiji "Radar Forum" koju je pokrenula redakcija nedeljnika Radar.

Profesor Tanasije Marinković ocenio je da Ustav mora da bude instrument kojim će se ograničiti državna vlast.

„Ako iz tih uglova merimo Ustav iz 2006, rekao bih da u njemu ima i mana i vrlina“, naveo je.

Kako ukazuje, jedna od mana je što nije postojala javna rasprava u vezi sa donošenjem Ustava 2006. godine. 

„Ni najšira, ni stručna javnost nije mogla da doprinese tom tekstu. Time se sprečava mogućnost da Ustav ostvari svoju drugu savremenu funkciju, a to je da bude jedna vrsta identiteta. Govorimo danas i o ustavnom patriotizmu, onda kada se narod okupi oko vrednosti sadržanih u Ustavu, a to nije bilo moguće kad se donosi Ustav ovako kako se donosi“, napomenuo je.

Ono što je vredno u ovom Ustavu i što je imalo svoj značaj i do dana današnjeg, smatra, jeste to što je sa punom svešću pisaca tog Ustava u naš pravni sistem ugradio jednu transnacionalnu komponentu.

„Kada govorimo o ustavnom identitetu, koje sve poruke ustav šalje, mi možemo da kažemo da pored svojih etnogenetskih, građanskih, multikulturalnih elementa ovaj Ustav ima i transnacionalni element. On se ogleda u mestu hijerahije prava, međunarodnog prava, evropskih dokumenata o ljudskim pravima i obavezi naših državnih organa da prilikom svog rada primenjuju te standarde koji su uspostavljeni ne samo u tim dokumenatama već i prakse tela koja se staraju o poštovanju tih međunarodnih dokumenata (recimo sud u Strazburu)“, istakao je profesor.

Kako je naveo, Ustav iz 2006. dao je dobre osnove da naš pravni poredak koji nije poznavao koncept ljudskih prava u socijalističkoj Jugoslaviji uvrsi zaštitu ljudskih prava.

„Generalno sa te strane ovaj Ustav za mene ima veoma važnu ulogu što je tu vrstu identiteta omogućio“, ocenio je.

Pitanje je, kako je istakao, šta se sve može postići jednim Ustavom, ali i naglasio da Ustav ne treba ni precenjivati, ni potcenjivati.

Istoričar Milan St. Protić napomenuo je da ustavi inače obeležavaju početak nove epohe, novog vremena, poimanja države i politike.

„Očekivao sam da ćemo mi izlazeći iz jedne epiohe ustavom utemeljiti jedno novo vreme, nov pogled, sistem vrednosti i pravne norme koje iz tog sistema vrednosti treba da proističu. Zato sam ja tim Ustavom posebno razočaran jer on ta moja očekivanja nije ispunio. Ustav koji će istovremeno stvoriti diskontinuitet sa prethodnim vremenom, a istovremeno udariti temelj za jednu evropsku, prosperitetnu i modernu Srbiju. Ta očekivanja taj Ustav nije ispunio“, naveo je.

Ono što istoričaru St. Protiću prvo upada u oči kada je reč o Ustavu iz 2006. jeste što u preambuli nedostaje istorijski osvrt.

„U vreme kada se obnavlja ta priča o srpstvu i o srpskom identitetu, pa čak tako Ustav i definiše državu, nekako je logično da će u preambuli stajati jedan istorijski osvrt na kojim temeljima se taj Ustav zasniva, kao što je to u mnogim evropskim ustavima“, objasnio je.

Profesor Marinković dodao je i da je Ustav iz 2006. „na izvestan način prošvercovan u naš politički sistem i opšte pitanje odnosa između političkog sistema i poltičkih institucija i prava i pravnih institucija“.

Celu emisiju pogledajte u videu.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare