Manje kandidata za upis na fakultete: Da li je to blag ili zabrinjavajuć pad - zavisi koga pitate

Ima mesta ko hoće da studira. Ima, bar na pojedinim fakultetima. Ove godine nešto više nego prethodne - jer prijavilo se pet odsto kandidata manje. Da li je to blag ili zabrinjavajuć pad? Zavisi od toga koga pitate.

“Pogledajte totalnu kataklizmu državnih univerzieta. Pogledajte koliko je manje brucoša upisano”, kaže predsednik SNS Miloš Vučević.

“Smatramo da to nije neki zabrinjavajući broj koji je manji u odnosu na prethodne godine, jer mi svake godine upišemo 100 do 200 studenata manje”, kaže prorektor za nastavu UB Dejan Filipović.

Zbog čega manje konkretno ove godine? Ponovo, zavisi od interpretacije. Ona koja dolazi sa prorežimskih medija iscrpljuje se mahom u sledećem:

“Ja mislim da je krivica u onom što se dešavalo prethodnih osam meseci, a to je da je Univerzitet bio u potpunosti disfunkcionalan, tačnije da je bio potpuno politizovan”, kaže ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Da je smanjenje broja prijavljenih "epilog obojene revolucije" ne smatra samo resorni ministar. Isto objašnjenje senzacionalistički se varira u prorežimskim glasilima - univerziteti su, čita se tu, postali "poprišta političkih blokada, stranačkih instalacija, ideoloških obračuna" i tome shodno "egzodusa studenata". Oni koji na Univerzitetu rade takva objašnjenja vide kao maliciozna.

“Takve okolnosti ne utilču po mom mišljenju na upis kandidata na fakultete, zapravo čak mi se čini da je bolji trend - da kvalitetniji kandidati ostaju u Srbiji, a ne odlaze u inostranstvo”, kaže Milena Đorđević, profesorka Pravnog fakulteta BU.

Šta onda utiče? Razlozi su brojni, i moraju se razmatrati u sveukuonosti, saglasni su prorektor i profesori Univerziteta u Beogradu.

“Ono što je neumitno to je da ove i sledeće generacije izlazi manji broj dece iz srednjih škola, zbog demografske situacije u zemlji”, kaže Filipović.

“Sigurna sam da je neizvesnost u kojoj smo živeli kao akademska zajednica prethodnih mesec dana ili duže u pogledu toga da li će država odobriti ili ne upisne kvote doprinela da jedan broj kandidata upiše privatne fakultete, kao sigurno mesto. Ili da se broj kandidata iz drugih zemalja u regionu koji inače pretenduju na studiranje na našim fakultetima upiše u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i ne dođe u Beograd da studira”, kaže Đorđević.

Za pojedine smerove i fakultete, pojašnjava dekan Hemijskog fakulteta, već godinama vlada smanjeno interesovanje, jer ne neguju takozvana profitabilna zanimanja. Ekonomski faktor, dodaje, takođe ima uticaja.

“Jedan od bitnih elemenata pada broja studenata u Beogradu jeste to što je Beograd postao previše skup za boravak i studije u Beogradu”, kaže dekan Hemijskog fakulteta UB Goran Roglić.

Naposletku i negativna kampanja uperena protiv državnih fakulteta uzela je svoj danak.

“Naš Univerzitet je najviše targetiran i to je sigurno jedan deo studenata koji je manje konkurisao na našem Univerzitetu”, kaže Filipović.

Slika će, međutim, biti potpuna tek nakon drugog upisnog roka. Jer pet odsto manje prijavljenih u konačnici, pojašnjava prorektor Filipović, ne znači i pet odsto manje upisanih.

Opširniji razgovor sa profesorkom Pravnog fakulteta u Beogradu Milenom Đorđević pogledajte u videu ispod: