Marija Vasić: Svima je jasno da se Srbija vraća u 1990-e godine

Marija Vasić ističe da ne treba biti sociolog da vam bude potpuno jasno da se Srbija vraća u najgori period naše istorije, a to su 1990-e godine.

"Mi živimo u jednoj izolaciji i da je neko prespavao čitav taj period i probudio se danas, pa pogledao sastav našeg parlamenta, ne bi video razliku. U klupama sede gotovo isti ljudi i njihovi politički naslednici. Nema napretka dok se ne izvrši jedan oštar rez sa prošlošću, i suočavanje sa tom prošlošću, priznavanje sopstvenih grešaka i krivica, i jedna ozbiljna lustracija zabrane rada i javnog delovanja svima koje su se u tom periodu ogrešili o javne interese i zakone. To mi nismo imali, i evo tu smo gde smo", navela je ona.

Naša vlast, dodaje profesorka, reaguje samo na pritisak spolja. Veruje da je to razlog zašto su ona i drugi aktivisti pušteni da se brane sa slobode.

"Mi smo oslobođeni 15. oktobra iz strogog kućnog pritvora posle sedam meseci kada je Ursula Fon der Lajen došla. Oni se jednostavno potkusuruju sa našim životima. Koriste političke zatvorenike i represiju da bi u nekom momentu, kada treba da se pokažu pred svetom kako su demokrate, kako su liberalni i poštuju pravila Evrope, nekoga pustili, ili pomilovali, ili mu smanjili kaznu. Oni nas drže u fioci i čekaju da ispune neke zahteve preko nas koji smo utamničeni i koji se nalazimo usred montiranih političkih procesa", rekla je ona.

Sve je to nedopustivo u Evropi, a naša vlast se pita "kako ne otvaramo klastere", ističe Vasićeva.

Dodaje da Evropa nije savršena, ali da tamo i predsednik i premijer idu u zatvor kad ih uhvate u korupciji, dok se ovde primenjuje selektivna pravda.

Smatra da pojačavanje represije govori o slabosti vlasti i nesigurnosti unutar nje same.

Profesorka Vasić kaže da nije tačno da nemamo masovne proteste.

"Mi samo imamo jednu pauzu. Mislili smo da će tokom leta potpuno da opadnu protesti, pa su oni opet buknuli. Mislim da je to jedan tranzicioni talas i da protesti apsolutno nisu oslabili, niti su pri kraju. Samo su ljudi toliko umorni, toliko besni, toliko potrošeni, ali im je potpuno jasno da ne možemo nazad i ne možemo stati. Jednostavno moramo napraviti samo neke male pauze da udahnemo i da nastavimo dalje. Niko ovde se nije predomislio", poručila je ona.

Za suđenje koje im sledi tražili su, kaže Vasićeva, strane posmatrače, da procesu budu javni i snimani. Dodaje, tako neće moći da "lako zabašure dva montirana sudska procesa u kojima ima više od 20 ljudi".

Posle svega što joj se desilo, Marija Vasić kaže da ne pristaje da bude žrtva.

"Ja sam politički zatvorenik i na tribini na kojoj danas učestvujem su me predstavili kao jedinu ženu političkog zatvorenika. Mi jesmo žrtve ovog sistema, ali mi nismo žrtve u smislu bespomoćnosti. Žrtva je neko kome je uskraćeno određeno pravo, a to se ovde dešava. Hiljade ljudi je u proteklih godinu dana pohapšeno i to je potpuno obesmišljeno. Ja kažem mojim studentima 'nemojte se više plašiti hapšenja, svako će u nekom momentu biti, nažalost, uhapšen'. Prosto treba obesmisliti, banalizovati. Kada otvore maricu, treba svi da uđete, zato što vas ne mogu sve zatvoriti. Zatvori su puni. Jednostavno im treba pokazati da ih se niko više ne plaši", zaključila je ona.