Profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković izjavio je u emisiji Iza vesti da smo se "saživeli sa neustavnošću da predsednik obavlje sve funkcije". Osvrnuo se i na to što Vlada još nije formirana. "Ja ne želim da se saživim sa tom situacijom u kojoj predsednik obavlja sve funkcije, ovo je za mene takođe kršenje Ustava, jer očigledno je odabrao osobu koja nije u stanju da formira vladu", kaže Marinković.
Govoreći o Izveštaju EK, kaže da „to svakako jeste osuda Srbije za njeno postupanje i ponašanje u međunarodnim odnosima“.
„Ali to je, ja bih rekao i odraz držanja Srbije, izigravanje kako institucija na unutrašnjem planu, tako i neprofesionalizma, amaterizma u odnosima na međunarodnom planu. Da je Srbija snažnije osudila taj čin Rusije, možda ne bi bila dužna da ispunjava sve obaveze koje se sada od nje očekuju da ispuni, jer bi možda mogla da nađe argumente da dokaže da bi mogla da bude izuzeta od tih sankcija“, kaže, dodajući da mu se sada čini da „EU gubi strpljenje“.
Komentarišući izjavu Cvijetina Milivojevića da „uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova“, kaže da „jedan deo to javnosti posmatra iz uloge Rusije u Savetu bezbednosti, dobrih odnosa između Srbije i Rusije koji treba da budu takvi da Rusija uvek treba da bude na srpskoj strani“.
„Ali i Kina, koja je vrlo osetljiva zbog Tajvana, na tu situaciju tih spornih teritorija, kada se jedna teritorija otcepi od matice i traži međunarodno priznanje, ne vidim da bi Kina pristala bez izričite saglasnosti Srbije kada je reč o Kosovu da pristane na članstvo Kosova u UN“, kaže on.
Pročitajte još
Kako je rekao, neuvođenje sankcija, „s obzirom na tako jednu očiglednu međunarodnu nepravilnost, kršenje međunarodnog prava, niza deklaracija UN, nezauzimanje jasnog stava na tom polju deluje kao saglašavanje, iako ne izričito, više prećutno sa takvim postupkom“.
„Mi smo se deklarativno na svaki mogući način, ne samo danas, nego istorijski posmatrano, svrstali na stranu zapadnoevropskih institucija, što znači vladavina prava i vladavina naroda demokratije. Mi kroz te akte (Briselski sporazum) gradimo svoju politiku u tom pravcu, deklarativno. Ali kad se pogledaju izveštaji EK i EP, mi smo deklarativno na toj strani, a faktički ne želimo da uđemo u to društvo“, kaže.
Ističe da smo se „saživeli sa tom neustavnošću“ da predsednik odlučuje o svemu.
„Apsolutno je Vlada ta koja je nadležna da odlučuje o uvođenju sankcija, ali i parlament može da se sastane, parlamenti Evrope su se sastajali i raspravljali o spoljnim politikama u odnosu na ovaj rat“, kaže.
Govoreći o procesu evrointegracija, kaže da „mi već jako dugo ne ispunjavamo svoje obaveze u tom procesu“.
„To se vidi i iz ovih informacija koje su izašle u javnost, a to se vidi i iz prethodnih izveštaja. To se vidi i u pitanjima koje Srbija može sama da ispuni samo svojom voljom. Ja mislim da u ovoj situaciji, zamora koji postoji u EU, ali i celokupnog konteksta, da bi EU, da Srbija u smislu unutrašnje politike zadovoljava standarde, bila spremna da pređe preko nekih drugih nedostataka iako nije ispunila sve uslove. Mislim da EU u globalu vodi računa da previše Srbiju ne osudi, da je ne bi udaljila od sebe i da je ne bi gurnula u zagrljaj onoj drugoj strani u kojoj ne želi da vidi Srbiju“, kaže on.
Ustav u nekoliko svojih odredaba, kaže on, pre svega u preambuli, članu 114 i članu 182 stav 2, „uređuje i definiše svoj odnos prema Kosovu i Metohiji“.
„U preambuli su te obaveze najjasnije formulisane, govori se o obavezama svih državnih organa u očuvanju interesa Srbije na KiM. Fakat jeste da je tu propisana jedna obaveza i da je ponovljena kada je reč o zakletvi predsednika. Obaveza može biti obaveza volje i sredstva, pitanje je kako ćemo doći do tog cilja“, kaže.
Osvrnuo se na „model dve Nemačke, koji je omogučio članstvo dve Nemačke u UN bez izričitog priznanja“.
„Nije uporediva situacija Kosova i Srbije sa dve Nemačke, mislim da bismo morali da idemo na jači sporazum, da bi taj sporazum morao da sadrži i posebne garantije za srpsku manjinu na Kosovu. Kada se uzme jedno celovito tumačenje Ustava, kada se uzmu okolnosti pod kojima je donet, jedno od pravila vladavine prava je da ne možete zahtevati nemoguće“, kaže.
Kaže da smo već u krizi i da je „predsednik odavno preuzeo nadležnosti drugih osnovnih ustavnih organa“.
„Mislim da delujemo jako neozbiljno međunarodnoj zajednici sa takvim ponašanjem, takvim odnosom. Predsednik je bio dužan da odredi za mandatara osobu koja je u stanju da sastavi vladu, argument da ona nema vremena, onda mora da podnese ostavku na to mesto, da da mogućnost predsedniku da da mandat nekom drugom. Ja ne želim da se saživim sa tom situacijom u kojoj predsednik obavlja sve funkcije, ovo je za mene takođe kršenje Ustava, jer očigledno je odabrao osobu koja nije u stanju da formira vladu. Moramo da podsećamo predsednika da je u obavezi da se postara da se vlada što pre formira“, kaže Marinković.
