Marinović: Besplatne usluge na društvenim mrežama plaćate svojim podacima

Marinović je gostujući u Danu uživo rekao da je istraživanje Oebsa sprovedeno u Srbiji krajem 2020. godine pokazalo da su naši građani i oni koji rukuju podacima slabo verzirani. Dodaje da je zakon slabo razumljiv i pisan teškim jezikom, a da građani ne znaju šta spada u lične podatke, kada treba da ih daju i kako da ih zaštite.
On objšanjava da su podaci koje dajemo državnim organima i njihova obrada uvek zasnovani na nekom zakonu, a količina podataka koje dajemo bankama je regulisana ugovorom. Marinović kaže da nije pitanje da li dati podatke, već koliko.

"Kada hoćete da online naručite hranu, daćete ime i prezime, adresu i broj telefona, ali nećete dati matični broj i broj tekućeg računa. Sve što se učini kao suvišno, građani imaju pravo da pitaju zašto im traže taj podatak, ko će da ga prikuplja, ko ima pristup, da li će nekome biti prenet, koje su mogućnosti brisanja", objašnjava sagovornik N1.
Kada su u pitanju društvene mreže, on ističe da postoje dva vida ostavljanja podataka. Prvi kada hoćemo da preuzmemo neki sadržaj ili uslugu, za šta nam se traže određeni podaci i drugi, kada sami kačimo određene sadržaje.

"Deluje bezazleno a može da bude opasno... kada sami kačite određene sadržaje, maloletne dece, to samo po sebi je krajnje nebezbedno. Ako na Fejsbuku objavite kada idete na letovanje to je poziv da vam neko opljačka stan, još ako ste objavili gde stanujete…", navodi Marinović primere greški koje ljudi prave.

Kao jedan od alata zaštite ličnih podataka, on navodi čitanje politike privatnosti iako, kako kaže, ima hiljadu strana i užasno je dosadno štivo. "Pročitajte ga jednom i to će važiti svaki put kada sa tim subjektom ulazite u odnos", poručuje poverenik za zaštitu podataka ličnosti.

Dodaje da je to preventivna pomoć.

"Jeste napor, ali pogledajte šta mu je alternativa. Ako ne proičitate može doći do narušavanja podataka, a vi ste potpisali ili kliknuli. Taj sa kojim zaključujete odnos, on će bezbedno da obrađuje podatke i na zakonom zasnovan način, ali je pitanje da li on nekome prenosi", upozorava poverenik.

On ukazuje i na problem čuvanja ličnih podataka koje prikupljaju društvene mreže putem kojih komuniciramo.

"Postavlja se logično pitanje, kada vam najpoznatije društvene mreže nude besplatno neku uslugu, da li je to stvarno besplatno. Vi ne plaćate novcem već podacima koje oni struktuiraju i nude nekoj kompaniji koja vam posle nudi svoje proizvode i usluge", ističe Marinović.