Danas je važno to što Ukrajina i Srbija  međusobno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet, izjavio je otpravnik poslova Ambasade Ukrajine u Srbji Mark Martinjuk. "Ovo stvara pouzdanu osnovu poverenja u odnosima između partnerskih zemalja", smatra on.

„Osim toga, gledamo u istom pravcu – i Ukrajina i Srbija teže da postanu članice Evropske unije. Danas Oružane snage Ukrajine brane ne samo nezavisnost Ukrajine, već i bezbednost i budućnost ujedinjene Evrope, čiji je Srbija deo“, rekao je Martinjuk za Demostat.

On je na pitanje kako ocenjuje bilateralne odnose dve zemlje od početka rata, kazao da su Ukrajina i Srbija partnerske zemlje, blisko povezane istorijski i kulturno, da se nikada u istoriji nisu međusobno sukobljavale i uvek su podržavale jedna drugu u teškim situacijama.

Kako je kazao, dokaz intenziviranja bilateralne saradnje u nizu važnih oblasti je aktivan politčki dijalog na najvišem nivou, navodeći da su se predsednici Ukrajine i Srbije Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić sastali četiri puta u proteklih 11 meseci.

Podseća da je prva poseta jednog ministra spoljnih poslova Srbiji nakon imenovanja Marka Đurića na mesto ministra bila je poseta ukrajinskog kolege Dmitra Kulebe (12-13. maja ove godine). da su ukrajinskog ministra dva puta primili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica parlamenta Ana Brnabić i predsednik Vlade Miloš Vučević.

„Štaviše, ova poseta je održana u okviru posete Srbiji prve dame Ukrajine Olene Zelenske na poziv prve dame Srbije Tamare Vučić“, naveo je on.

Martinjuk je izrazio zahvalnost Srbiji što je podržala relevantne rezolucije Generalne skupštine UN, posebno na podršci 11. jula ove godine Rezolucije “Sigurnost i bezbednost nuklearnih postrojenja Ukrajine, uključujući i nuklearnu elektranu Zaporožje”.

Na taj način se, kaže, trenutno jača bilateralna saradnja Ukrajine i Srbije.

Od početka agresije na Ukrajinu, prema rečima Martinjuka, oko 6 miliona ukrajinskih državljana je napustilo Ukrajinu i ostalo u inostranstvu.

Najviše ih je u zemljama EU – više od 4 miliona. Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije, Srbija je do maja 2024. godine pružila privremenu zaštitu za 2.853 državljana Ukrajine, rekao je sagovornik Demostata.

„Broj ukrajinskih državljana koji su se doselili u Srbiju posle 24. februara 2022. je više od 8.000. O pažnji prema građanima Ukrajine koji su došli u Srbiju dovoljno govori pažnja predsednika Srbije, koji je lično posetio najugruženije među njima u centru u Vranju u junu 2022. Ukrajina je iskreno zahvalna na pomoći koju Srbija, vlasti zemlje, preduzetnici i neravnodušni ljudi pružaju ukrajinskim građanima. Tuga sa kojom su se Ukrajinci suočili nije ostavila po strani Srbe. Uvek ćemo biti zahvalni i nikada nećemo zaboraviti pruženu pomoć“, naveo je on.

Kao primere pomoći iz Srbije naveo je 3 miliona evra kroz sistem OUN: 1,5 miliona evra preko Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) i 1,5 miliona evra preko Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNCHR), 32,4 miliona dolara donirala je Vlada Srbije na humanitarni račun Narodne banke Ukrajine (mart 2024). Vlada Srbije je dva puta pružila humanitarnu pomoć Ukrajini preko Mehanizma civilne zaštite EU. Energetska oprema je predata u martu 2023. godine, lekovi i voda za piće u avgustu 2023. godine.

Martinjuk je kazao da je kao rezultat dogovora prvih dama Zelenske i Vučić, Srbija Ukrajini obezbedila dva vozila hitne pomoći (u Ukrajinu su stigla 24. novembra  2022. godine), koja su predate centrima hitne medicinske pomoći u Harkov i Čerkasi. Obezbeđena je i rehabilitacija i odmor u Srbiji u avgustu prošle godine za 50 igrača dečjeg tima FK “Sparta Černjivci”.

Prema njegovim rečima, trenutno jedna od hitnih potreba Ukrajine je nabavka energetske opreme za obnavljanje normalnog rada energetskog Sistema oštećenog kao rezultat ciljanih raketnih napada Ruske Federacije.

„Ovo je prioritet za civilno stanovništvo Ukrajine. Ukrajina je već dobila takvu pomoć od Srbije i mi računamo na dalju podršku. Obezbeđivanjem energetske opreme Srbija već učestvuje u obnovi Ukrajine. Nesumnjivo  ima još oblasti za dalju saradnju. Štaviše, učešće u posleratnoj obnovi Ukrajine je dvosmerna ulica. Proces će biti koristan ne samo za Ukrajinu, već i za samu Srbiju, reč je o prilici koja će biti korisna za srpsku privredu, samim tim i za rast blagostanja građana Srbije“, naveo je on.