Matić: Najuticajniji nemački mediji smatraju da EU nije učinila dovoljno po pitanju situacije u Srbiji

Matić je u uključenu u program Televizije N1 rekao da se u Nemačkoj sa pažnjom prate dešavanja u Srbiji, kao zemlji kandidatu za ulazak u EU, navodeći da se u medijama može naći "more" raznih analiza, komentara, intervjua i reportaža.

Kao dva komentara koja oslikavaju stavove nemačke javnosti od novosadske tragedije on izdvaja tekstove javnog servisa ARD iz avgusta prošle godine, kada je nasilje na ulicama gradova u Srbiji eskaliralo, i magazina Der Spiegel na godišnjicu od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Kao jedan od komentara koji oslikava stavove nemačke javnosti od novsadske tragedine izdvaja tekst javnog servisa ARD iz avgusta prošle godine, kada je nasilje na ulicama gradova u Srbiji eskaliralo i kada su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i ljudi za koje se nikada nije utvrdilo do kraja ko su, krenuli na mirne demonstrante.

“Komentator javnog servisa ARD-a kaže u naslovu ‘Vučić je pustio svoje batinaše, a Evropska unija ćuti‘. Znači ARD u svom komentaru kaže da srpska vlada sa ekstremnom brutalnošću postupa prema protestima u zemlji i da predsednik Vučić pokazuje svoje pravo lice, a da EU ćuti na ono što se dešava u zemlji koja je kandidat za EU“, navodi on.

Kao drugi, izdvaja komentar magazina Der Špigel na godišnjicu od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kome se kaže da EU ne bi trebala dalje da ćuti, da ne čini dovoljno i da bi mogla i morala da upotrebi sve poluge koje stoje na raspolaganju kako bi uticala i na vlasti u Beogradu da se pokuša naći neko rešenje za aktuelnu društveno-političku krizu”, kaže Matić.

Novinar Dojče vele ističe i da komentator Der Špigla smatra da je uzdržanost Eu na dešavanja u Srbiji za mnoge građane deluje kao šamar u lice.

„Der Špigel kaže da ‘upravo Evropska unija i njene države članice pune kase sistema koji se iz njihove (građana) perspektive smatraju korumpiranim do srži‘, a to je, kako dodaju ‘rezultiralo time da je podrška Evropskoj uniji u Srbiji opala na rekordno nizak nivo, najmanji od svih zemalja kandidatkinja na području Zapadnog Balkana“, kaže Matić.

Govoreći o ideji studenta o Zakonu o lustraciji u Srbiji, gde se i Nemačka pominjala kao uzor u svetu po tom pitanju, sagovornik N1 kaže bi tu moglo da se postavi veliki znak pitanja i da su mnogi ljudi i u Nemačkoj skeptični oko toga.

„Lustracija je najjednostavnije govoreći sprovedena zbog angažmana građana. Građani DDR-a iz Istočnog Berlina i Zapadnog Berlina su, 15. januara 1990. odlučili da uzmu stvar u svoje ruke i oni su praktično zauzeli centralu zloglasnog Štazija, tajne službe DDR-a, koja je u ime tadašnjeg režima vršila teror nad građanima te zemlje. Lustracija je sprovedena zbog toga što su oni tako spasili dokumente, što je ključno za provođenje lustracije. Lustracija zapravo i traje i dalje. I 36 godina kasnije, baš pre nekoliko godina imali smo primer u Berlinu kada je tadašnji senator u gradskoj vlasti, Andrej Holm, samo mesec dana nakon što je izabran na tu dužnost morao da se povuče, odnosno dobio je ostavku od tadašnjeg berlinskog gradonačelnika zbog toga što se otkrilo da je bio saradnik Štazija, tajne službe DDR-a, a to je prećutao. Nemačka je sprovela lustraciju i nakon pada komunističkog režima, ali i onu nakon pada nacističkog režima, koja baš i nije išla tako sjajno i tako brzo i tako uzorno“, objašnjava Srećko Matić.