Matković: U Đinđićevoj Vladi bilo više od 40 profesora i istraživača, stigli bismo tamo gde su danas civilizovane zemlje

Kako je rekla, veruje da, bez obzira da li bi i koliko dugo Đinđić bio premijer ili u poziciji da vodi zemlju, da bi njegova uloga bila isto toliko značajna i u opoziciji.

"Verujem da bi Srbija stigla tamo gde su civilizovane države danas, a to znači ne samo da bi se živelo bolje. Mi sad možemo da kažemo da se, naravno, živi bolje nego devedesetih, ali se živi bolje uprkos ovoj vlasti, a ne zahvaljujući njima. U mnogim drugim elementima smo se vratili na ono stanje koje je bilo devedesetih", kaže ona.

Đinđić je, kaže, "bio posvećen politici i kao mali broj ljudi je bio spreman da svoj privatan život žrtvuje".

"S obzirom na kvalitete koje je imao, njegovo prisustvo na političkoj sceni bilo bi dragoceno i ja duboko verujem da bi Srbija bila jedna mnogo uređenija zemlja, verovatno bi bila i u EU, ali to ne možemo da kažemo. Cilj EU nije univerzalan i za naše građane, ali bi Srbija ispunila uslove EU, a verujem u nekim oblastima i bila ispred toga. To da li bi na kraju bila član, zavisi od okolnosti koje nisu samo vezane za Srbiju, ali kad kažemo Srbija bi bila član EU, to je za nas neki simbol da bi Srbija bila jedna uređena zemlja, zemlja u kojoj se poštuju prava, u kojoj pravosuđe funkcioniše, u kojoj policija i službe bezbednosti ne zloupotrebljavaju svoju moć, u kojoj se sa medijima, ne samo da se ne guše, nego se ne razgovara na ovaj način. U kojoj funkcionišu institucije od ombudsmana do REM, sve što je neophodno da bi jedna zemlja zadovoljila neke kriterijume koji onda podrazumevaju da ste barabar sa zemljama koje su uređene i demokratske", kaže ona.

Smatra da bi na kraju završio u opoziciji.

"Kad ste u opoziciji, vi ste takođe u parlamentu, prisutni ste, imate kanale uticaja, onda bi se videlo kad odete u opoziciju i neko drugi dođe na vlast, koliko je to bilo značajno što ste radili", kaže.

Dodaje da je teško da je društvo spremno za promene.

"Ja verujem da ima mnogo ljudi koji zapravo i dalje glasaju za ovu vlast jer se plaše promena i da te promene neku njihovu malu sigurnost ne poremete, ali ono što je zapravo činjenica je da mi sad uopšte nismo u poziciji da pričamo o reformama. Mi sad samo apsolutno treba da kažemo da postoji pet oblasti koje moraju da se urede, nezavisno od EU, od bilo čega - pravosuđe, da se poštuju zakoni, da bude nezavisno, da se smanji korupcija, obrazovanje je jedna od njih, da RTS funkcioniše, da se pritisak na medije smanji ili potpuno eliminiše, i naravno da se depolitizuje vojska i policija, a pre svega da se vrate kriterijumi kvaliteta kad postavljate ljude na određene pozicije", kaže ona.

U Vladi Zorana Đinđića, podsetila je, bilo je više od 40 profesora univerziteta, istraživača iz naučnih instituta, od kojih 90 odsto nikad nije ušlo u politiku.

"To ne sme da se zaboravi. Ja sam izabrana da budem ministar, uprkos tome što sam u stranci bila, u grupi koja je bila protiv Đinđića, on je to znao. Ministri su dobili odrešene ruke, 70 odsto ministara je bilo po kriterijumima kvaliteta birano, i imali su odrešene ruke da postave ljude u svojim ministarstvima, uključujući pomoćnike ministara, ako su zadovoljeni kriterijumi kvaliteta, da ne zaboravimo da su u mnogim ministarstvima najugledniji profesori bili postavljeni kao zamenici, pomoćnici, jer su želeli ne samo da doprinesu reformama, nego je bilo jasno da ćemo mi biti u situaciji da te reforme stvarno sprovodimo", kaže ona.

Taj entuzijazam ih je, kaže, držao dve godine - dok Đinđić nije ubijen.

"Tri meseca je bilo vanredno stanje, imali su potpuno druge prioritete, a onda je vlada izgubila podršku u parlamentu, zakoni se više nisu mogli donositi, ubrzo su bili novi izbori", kaže ona.

Šta je podseća na devedesete

Na pitanje šta je danas podseća na devedesete, kaže da se "zakoni ne poštuju, pravosuđe nije nezavisno..."

"Podstoji represija kad se građani pobune i mi koji smo devedesetih aktivno učestvovali u demonstracijama se sećamo kako smo bežali od policije i kako je to sve izgledalo, sada ista represija postoji prema studentima", navodi ona.

Studenti su, ističe, pokazali kako bi Srbija izgledala kada biste birali najbolje.

"Da ne mislimo da nemamo taj potencijal u zemlji. Nijednog trenutka se nije desilo kad oni nekog delegiraju, da se pojavi u nekoj emisiji ili medijima da ne kažete - Bože, kako pametan mlad čovek. Teško da je to model koji može da se primeni za funkcionisanje države, ali u okviru svoje organizacije su uspeli da naprave mehanizam koji izbacuje na površinu najkvalitetnije", kaže ona.

Kao neuspeh navodi to što "nismo uspeli da institucionalizujemo do kraja te kriterijume kvaliteta".

"Ali, to je dokaz da može, ako je Zoran Đinđić mogao i ako smo mi mogli devedesetih, znači da može i sada", kaže Matković.