Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Medović smatra da nemačko-francuski predlog treba prihvatiti kako bi se relaksirala situacija na terenu i kako bi se "pokušalo ući u konstruktivne pregovore" kroz koje će se doći do rešenja, "pre svega zbog nas". Ovaj predlog, kako kaže, ne znači formalno priznanje Kosova, da je "taman korak do priznanja". Ipak smatra da su isuviše jake emocije da bi se lako našlo konačno rešenje za kosovski problem i da će "mrcvarenje" da traje još neko vreme.
Medović smatra da u četvrtak neće biti konačna, presudna sednica Skupštine jer se ne znaju svi detalji predloženog sporazuma. Kaže da će to biti prilika za političke rasprave koje se i inače vode u Srbiji u vezi sa budućnošću Kosova, za međusobne optužbe… „Teško da će proisteći neko konstruktivno, pravno rešenje, sudeći po najavama“, kaže on.
Upitan da li je Vučić kao predsednik ovlašćeno lice za ove pregovore, navodi da treba napraviti razliku kad je reč o međunarodnom pravu ili kad je reč o našem Ustavu. „Po pravilima međunarodnog prava, predsednik države je jedno od ovlašćenih lica koje može obavezati državu međunarodnim sporazumom, pored njega to mogu učiniti predsednik vlade i ministar spoljnih poslova, ali po našem Ustavu spoljnu politiku, kao i unutrašnju, utvrđuje i vodi Vlada. Pitanje je da li je ikad dobio ovlašćenje od Vlade da vodi pregovore sa Kosovom u ime Srbije, da li je Valda utvrdila platformu za vođenje pregovora sa Kosovom i evropskim posrednicima“, kaže. Ali, kako dodaje sagovornik N1, po međunarodnom pravu to nije prepreka da on može da zaključi međunarodni sporazum u ime države čiji je predsednik.
Pročitajte još:
Ako je Vučić odlučio da reši ovaj problem – on će ga rešiti, kaže profesor, podsećajući da ima dovoljno političke snage u parlamentu da ovo reši. Ali njegov problem je, kako ukazuje, da u tome što treba da objasni ovu situaciju svom biračkom telu, a ne biračima krajnje desnice. Ali kao što vidimo iz ranijih iskustava, on nije imao problem da ih ubedi u ono što je nameravao da uradi, dodaje.Ne veruje da je sada Srbija na rubu krize, ovo je, kaže, bura u čaši vode.
Kako smatra, nemačko-francuski plan treba prihvatiti da bi se relaksirala situacija na Kosovu i uopšte na terenu „i da bi se pokušalo ući u konstruktivne pregovore kroz koje će se doći do rešenja, pre svega zbog nas“.
„Sporazum je taman korak do priznanja“
Osvrćući se na ono što o nemačkom-francuskom sporazumu znamo iz medija, profesor Medović kaže da on ne znači formalno priznanje Kosova. „Ovaj sporazum je taman korak do priznanja. Taman se negde zaustavlja pre priznanja nezavisnosti. Imate u uvodnim odredbama jednu odredbu da taj sporazum ne prejudicira suštinska pitanja među koja spada i status Kosova“, objašnjava.
Navodi da ima mnogo nedoumica oko same sadržine teksta – da li je on autentičan ili nije, govori se o dobrosusedskim odnosima, o teritorijalnom integritetu i dodaje da to mnogi uzimaju kao faktičko priznanje da se radi o odnosima među državama. Ali, teritorijalni integritet imaju i oni subjekti međunarodnog prava koji nisu priznati kao države, kaže profesor navodeći kao primer Tajvan za koji se ne može reći da nema teritorijalni integritet i koji ima dobrosusedske odnose sa Kinom, iako nije međunarodno priznat od većine država. Mnoge države pre nego što su stekle nezavisnost gajile su dobrosusedske donose sa nekim drugim državama i ne mora se to vezivati za državnost i faktičko priznavanje državnosti, podvlači gost emisije Iza vesti.
Ono što je navedeno (teritorijalni integritet, dobrosusedski odnosi…) su sve opšta mesta i to se može tumnačiti i u korist Srbije i u korist Kosova, zavisi sa koje strane gledate, dodaje.
Upitan da li bismo, ukoliko prihvatimo plan, morali da menjamo Ustav, profesor navodi da ovaj predlog sporazuma ne bi trebalo da utiče na unutrašnji pravni poredak Srbije. „Imali smo odluku Ustavnog suda Srbije vezano za prethodni, Briselski sporazum koji je imao veće pravne posledice jer su time policija i sudstvo integrisani u pravni i institucionalni sistem Kosova. Ovde imamo pitanja koja se odnose na međunarodno predstavljanje Kosova i na njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama. Ako je Ustavni sud već zauzeo stav po pitanju Briselskog sporazuma iz 2013. godine – da se radi o političkom sporazumu, mislim da ovaj sporazum ne bi trebalo da povlači za sobom izmene Ustava Srbije. Ovo je samo međufaza, ovo je sporazum o osnovnim principima, konačan sporazum, pravnoobavezujući, sa detaljnim odredbama o regulisanju odnosa Srbije i Kosovam biće zaključen na kraju ovog pregovaračkog procesa“, podseća gost N1.
Ovo je, kaže Medović, jedan sporazum i pogodba gde su predviđene prava i obaveze za dve strane, a Ustav Srbije je, kako objašnjava, dovoljno fleksibilan da ne zahteva izmenu u ovom trenutku, pre potpisivanja konačnog sporazuma o normalizaciji. A onda ćemo videti na čemu smo, dodaje.
Članstvo u UN nije čvrst pokazatelj nečije državnosti
Profesor podseća da je članstvo u UN i Savetu Evrope EU otvoreno samo za države. Mi često u Srbiji uzimamo članstvo u UN kao neki krajni dokaz, a to je samo indicija, ali ne i dokaz državnosti, a i bilo je entiteta koji su bili članice, a da nisu stekli nezavisnost, kaže profesor, navodeći kao primer Indiju i neke britanske dominione.
UN nisu čvrst pokazatelj nečije državnosti, kaže Medović, dodajući da Palestina ima status posmatrača i postavljajući pitanje – da li je Palestina dana država u punom smislu?
Podsećajući da je svega polovina država članica UN priznala Kosovo, profesor navodi da je to više bitno za politički prestiž Kosova, nego što je to bitno da zaokruži svoju državnost. Za Kosovo, za njegovu stabilnost i ekonomski i društveni razvoj je, kaže, bitnije da se njegova nezavisnost prizna u njegovom neposrednom okruženju i u Evropi.
Koliko je Rezolucija 1244 čuvar našeg teritorijalnog integriteta?
Na pitanje da li je Rezolucija 1244 čuvar našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, navodi: „Čuvar u onom smislu u kom smo mi pobedili NATO prilikom bombardovanja“.
On pojašnjava da u Rezoluciji 1244, kad se govori o konačnom rešenju Kosova, kaže se da će se prilikom određivanja konačnog statusa Kosova uzeti u obzir sporazumi iz Rambujea, koje smo mi odbacili. Smatra da su sve vlasti govorile građanima ono što su žele da čuju – da je Rezolucija 1244 čuvar suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije. Profesor Medović kaže da imamo mrcvarenje koje traje 23, 24 godine a da će ono potrajati još neko vreme. Isuviše su jake emocije da bi se lako i konačno našlo rešenje za kosovski problem, dodaje.
