Mesecima mrtva, a niko nije primetio: Kako smo postali grupa pojedinaca, a ne povezanih ljudi

Pančevačka policija nedavno je u jednom stanu u tom gradu pronašla beživotno telo u fazi raspadanja. Kako se sumnja, žena stara 68 godina, koja je tu živela, preminula je mesecima pre toga, a rođak koji je kontaktirao nadležne rekao je da se skoro godinu dana nije čuo sa njom zbog čega je i posumnjao da nešto nije u redu.

Da policija zajedno sa vatrogasno-spasilačkom brigadom, posebno u velikim gradovima, relativno često bude prinuđena da nasilno uđe u stan zbog sumnje da je neko u njemu preminuo za N1 potvrđuje i jedan policajac, koji kaže da ovakve situacije nisu iznenađujuće.

Psihoterapeutkinja Nevena Čalovska Hercog za portal N1 kaže da su se slične situacije uvek dešavale, ali da su bile incidentne. Međutim, kako ističe, podatak da je to nešto što policiju ne iznenađuje i što se relativno često dešava, govori o tome da se nešto u našim društvenim zajednicama možda ozbiljno promenilo.

“Odnosno da živimo u kontekstu gde postoji veliko otuđenje i velika izolacija i to onda govori da mi postajemo više grupa pojedinaca, a ne više grupa povezanih ljudi”, navodi ona.

Prema njenim rečima, to, osim što izaziva šok i nevericu, zapitanost i zgunjenost i strah, istovremeno izaziva kod nas, koji to čujemo, veliki stepen anksioznosti.

„Šta je to? Kako je to moguće? Mi svi živimo u nekim zajednicama, u nekim mrežama sa bliskim i manje bliskim ljudima kojima se u nekim ritmovima čujemo, znamo šta se dešava, gde se nalaze, šta im se dešava, komuniciramo o tome. Što je u suštini suština ljudi kao socijalnih bića? Ovo je nešto što je potpuno kontrapunkt onoga što bi trebalo da bude neka zajednica povezanih ljudi”, kaže psihoterapeutkinja.

Čalovska Hercog je mišljenja da je to posledica višegodišnjeg progresivnog otuđenja i doživljavaja da se u stvari ne oslanjamo jedni druge i ne živimo u mrežama koje su žive, nego se izolujemo.

“Znate, onu našu izreku – “use i u svoje kljuse“. To nas zaista u stvari dovodi u potpuno kontrapunkt smisla života u zajednici. To je anticivilizacijska informacija, potpuno je obesmišljavanje i oduzimanje značaja nečijeg života i nečijeg prisustva. A nama je vrlo važno da imamo smisao u životu, da nismo usamljeni, da negde zadržavamo naravno stepen slobode individualne, a da smo povezani u jednoj sigurnoj mreži odnosa i oslanjamo se jedni na druge”, objašnjava ona.

Na pitanje da li se to i na koji način može promenti, psihoterapeutkinja kaže da ne možemo da se vratimo na pređašnje stanje, ali možemo da napravimo nešto nešto novo.

“I sledstveno tome, ovo što se dešavalo u našoj državi s povezivanjem ljudi oko protesta, povezivanjem na nivou mesnih zajednica u zborove itd, u tome vidimo da se ljudi okupljaju oko zajedničkog cilja, razgovaraju o tome šta su im problemi, šta su moguća rešenja i zaista nude jednu sliku, i ne samo sliku, nego i iskustvo funkcionalnog života u zajednici. I to je nešto što jeste obećavajuće“, zaključuje psihoterapeutkinja.