Meštani Žablja strahuju zbog postrojenja za gume: Fabrika niče nadomak vodoizvorišta i kuća

U Žablju se planira postrojenje za reciklažu otpadnih guma. Kapaciteta do 72 tone dnevno.

U kraju koji živi od obrađivanja zemlje, nadomak vodoizvorišta i Parka prirode Jegrička, meštani kažu da im je ova vest stigla kao "dragička".

"Čovek gde god da se okrene je smeće, javašluk, prljavština, čudo, i sad povrh svega toga su spremni, ova vlast, da nam donese prljavu tehnologiju, znači preradu polovnih guma", kaže poljoprivrednik Đula Gal.

Ta prerada je planirana u industrijskoj zoni, ali na svega 800 metara od prvih kuća.

"Ono što se beli iza je plantaža krastavaca. Druga stvar, smetlište nam je malo dalje, vidi se i tu nam je jedna ogromna deponija smeća gde se dovodi sve i svašta, nekontrolisano - to je spomenik ove vlasti. Kad se okrenemo na drugu stranu, tu su nam bunari za napajanje sela, dakle vodovod je tu", ukazuje Đula Gal.

Preciznije - vodoizvorište koje se u Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu uopšte ne pominje. A to je tek početak zamerki.

Struka kaže da nema analize nultog stanja - merenja pre početka rada - da bi se kasnije moglo utvrditi šta je postrojenje možda promenilo.

"Meštani svedoče da sa te strane, sa severozapada, njima dolazi vetar i oni već tu deponiju osete i neku farmu svinja. I sad kad mi između toga dodamo i jednu fabriku koja će da prerađuje opasni otpad jednostavno treba da saberemo taj kumulativni uticaj", kaže master ekolog i član Kreni-promeni Bojan Roganović.

Studija tvrdi da u blizini nema škola, vrtića, niti zaštićenih područja koja bi mogla biti ugrožena.

Kritičari tvrde da su udaljenosti procenjivane odokativno - a zagađenje ne ide putem, već vazdušnom linijom.

"Rečeno je da je udaljenost srednje škole od potencijalnog postrojenja nekih 1,7 km, pritom niko ne spominje osnovnu školu i vrtić koji su na duplo manjoj udaljenosti", kaže ekološki aktivista Bojan Savatović.

"Ako smo zaboravili vodoizvorište, jaslice u blizini, onda nismo uzeli dobre podatke na početku i krajnji rezultat ne može biti dobar, to je sporno", navodi master ekolog i član Kreni-promeni Bojan Roganović.

Otpadne vode, nakon tretmana, završavale bi u kanalu koji je povezan sa Jegričkom gde je i zaštićeno dobro.

Da će biti sve dobro, uveravao je nosilac projekta na javnoj raspravi, ali građani žele alternativnu lokaciju.

"Kod nas je početa kanalizacija - ništa, deponija - ništa, putevi - ništa. I sad treba da veruje selo da će ovo da bude sve u redu", dodaje Đula Gal.

A hoće li, pitali smo i opštinu i Plavu frajlu d.o.o koja je nosilac projekta ali odgovori za sada nisu stigli.