Američki strateg: Srbija treba da bude srećna što poseduje litijum

Kronig je za podkast “Pola sata Demostata” rekao da je u strateškim pitanjima dostupnost sirovina neophodnih za nove tehnologije važna za geopolitičku poziciju neke zemlje. 

"To što u Srbiji postoje nalazišta litijuma, važno je pitanje za vašu publiku. Ovi kritični minerali su ključni za napredne tehnologije – nalaze se u našim mobilnim telefonima i presudni su za čipove, za veštačku inteligenciju. Tokom poslednjih nekoliko godina, Kina je preuzela dominaciju na tržištu, ne samo kada je reč o rudarstvu, već i u preradi tih minerala. Mislim da je na Zapadu sazrelo uverenje da ne možemo da budemo zavisni od neprijateljske diktature kada je u pitanju pristup tim važnim sirovinama. Zbog toga se ulažu napori da se osiguraju lanci snabdevanja kritičnim mineralima, kao i u drugim ključnim oblastima, kako bismo imali pouzdane i bezbedne izvore iz partnerskih i prijateljskih zemalja. Zato postoji pokret za eksploataciju i preradu kritičnih minerala u drugim delovima sveta. To je, na primer, bio deo Trampovog interesovanja za sporazum o kritičnim mineralima u Ukrajini. Takođe se vode razgovori o formiranju strateških rezervi kritičnih minerala. Kao što Sjedinjene Države imaju strateške rezerve nafte, koje se mogu koristiti u slučaju globalne krize, tako su potrebne i zalihe kritičnih minerala koje bi mogle da se iskoriste ukoliko bi Kina odlučila da obustavi isporuku", objašnjava Kronig.

On potvrđuje da se jedno od najvećih i najkvalitetnijih nalazišta litijuma u Evropi nalazi u Srbiji ali da je oko tog projekta plasirano mnogo dezinformacija, stigme i straha i da je po tom pitanju društvo duboko polarizovano.

Prema njegovoj oceni, Srbija treba da bude srećna što poseduje te resurse, za koje kaže da su ekonomski, geopolitički i bezbednosno važni jer su ključni. Dodaje da oni mogu biti izvor prihoda i zaposlenja ne samo u rudarenju već i u preradi.

"Upozorio bih da je Kina već investirala u Srbiji. Iskustvo pokazuje da ti projekti često ne donose obećane koristi. Infrastruktura koju Kina gradi često nije kvalitetna. Znam da se ovde dogodila tragedija sa kineskom železničkom stanicom koja se srušila. Takođe, kineske kompanije često ne poštuju ekološke standarde koje mi imamo na Zapadu. Dolazi do zagađenja. Često se loše ophode prema radnicima, dovode kineske radnike umesto da zapošljavaju lokalno. Na kraju, domaćini često ne dobiju ono što su očekivali. Zato, kada razmatrate pitanje litijuma, dobro razmislite pre nego što dozvolite kineskim firmama pristup tim nalazištima", savetuje Kronig.

Rat informacija i dezinformacija

On na konstataciju voditeljke da u Srbiji postoji “sukob” informacija u kome se o kineskim investicijama gotovo ne čuju negativni narativi koji su i te kako prisutni zapadnim kompanijama, kaže da to zvuči kao propaganda. 

"Postoji mnogo problema sa kineskim investicijama i mnoge zemlje širom sveta su to shvatile – Italija, Litvanija, na primer, povukle su se iz kineske inicijative Pojas i put. Kina je veoma sofisticirana kada je reč o dezinformacijama. Upravo sam se vratio sa Tajvana: tamo kineske vlasti plaćaju lokalne influensere da promovišu kineske narative i šire antizapadna uverenja. Koriste veštačku inteligenciju, botove, lažne naloge da bi im narativi dobili veću vidljivost. Nisam stručnjak za Srbiju, prvi put sam ovde, ali ne bih bio iznenađen da Kina i ovde aktivno širi dezinformacije, podstičući lažne prokineske i antizapadne narative", ističe on.

Komentarišući svoje putovanje Evropom i sastanak sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom i drugim evropskim zvaničnicima, između ostalog i u vezi sa potencijalnim ciljem izdvajanja 5% BDP-a za odbrambenu potrošnju, podseća da su se članice NATO-a još 2014. godine dogovorile da troše najmanje 2% BDP-a na odbranu. Međutim, nedavno je predsednik Tramp pozvao saveznike u NATO-u da taj prag podignu na 5% a u okviru dogovora da se 3,5% usmeri za tvrdu odbranu i 1,5% za druge bezbednosne troškove, poput sajber bezbednosti. Kaže da je to povezano i sa Kinom.

Glavni izazov za SAD i njene saveznike je kako da istovremeno odvrate i, ako je neophodno, poraze Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju.

Ako SAD moraju više da se fokusiraju na Kinu i region Indo-Pacifika, onda evropski saveznici u NATO-u moraju da preuzmu veći teret u odbrani Evrope od Rusije, smatra Kronig.

Ceo tekst čitajte na sajtu Demostata.