Mijačić: Ako Srbija uskoro ne pokrene reforme, moći ćemo da sanjamo o evropskim integracijama

Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre danas je svečano Nacionalnom konventu o EU predao izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2024. godinu

“Danas je ambasador Žiofre predao Nacionalnom konventu izveštaj o napretku Srbije, a sa druge strane Nacionalni konvent je ambasadoru predao knjigu preporuka koja je izašla ove nedelje. Knjiga preporuka Nacionalog konventa podrazumeva preporuke koje sve radne grupe daju državi Srbiji i EU. Ona je izašla u ponedeljak, a danas i na engleskom jeziku, tako da smo imali ceremoniju predaje dva izveštaja" rekao je Dragiša Mijačić, koji je koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za EU za poglavlje 35.
U izveštaju Evropske komisije navedeno je između ostalog da u pregovorima Beograda i Prištine nije postignut dovoljan napredak i da se očekuje više.

„Ovaj izveštaj se fokusira na analizu onoga što se dešavalo i daje jednu listu preporuka. Od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, Evropska komisija daje zajednički tekst i u izveštaju za Srbiju i u izveštaju za Kosovo, kada je u pitanju normalizacija odnosa Beograda i Prištine“, kazao je Mijačić.

Dodao je da izveštaj “obuhvata analitički deo o tome šta se dešavalo u prethodnom periodu", a da su drugi deo preporuke.

“Kada je u pitanju prvi deo, on na realan način objašnjava šta se dešavalo, a dešavalo se mnogo toga - od neimplementacije sporazuma o putu ka normalizaciji, do toga da kosovska strana nije učinila korake ka fomiranju Zajednice srpskih opština. Kosovska strana se optužuje da sprovodi jednostrane akcije, koje mogu izazvati neželjena dejstva u srpskim sredinama na severu Kosova“, precizirao je Mijačić.

Nije precizirano šta se traži od Prištine

On je rekao da je u izveštaju EK život Srba na Kosova realistično opisan, ali da nije navedeno šta EU u tom kontekstu traži od Prištine.

„Donekle se to navodi u izveštaju, ali nema nikakvih konkretnih mera šta se traži od Prištine (kada su u pitanju njeni jednostrani potezi) pre svega jer one nisu deo impelementacije sporazuma o normalizaciji. U nekoj polurečenici se kaže da se od Prištine zahteva da koordinira svoje aktivnosti, ali ne u smislu preporuke i to je jedna od većih manjkavosti ovog izveštaja”, ocenio je Mijačić.

Jedna od stvari koju Evropska komisja zamera Srbiji je što nije preduzela korake da napadače iz Banjske privede pravdi.

“U izveštaju se izražava razočaranje jer Srbija nije pokrenula sudski proces za Banjsku - i mislim sa pravom - jer su okolnosti prilično jasne. Vođa napadača je priznao to delo. Dakle, nema razumevanja zašto pravosudni organi nisu pokrenuli taj proces, a sa druge strane, ne može se očekivati od evropskih partnera da ne vrše pritisak, kako bi došlo do sudskog epiloga tog slučaja“, kazao je Mijačić.

On je dodao da neki konstruktivni potezi Srbije u pretodnom periodu nisu prepoznati u izveštaju Evropske komisije.

„Srbija je prošle godine jednostrano sprovela nekoliko aktivnosti, kao što je rešavanje tablica, rešavanje dokumenata i carinskih pečata. Dozvoljeno je Kosovu da se pod punim imenom učlani u CEFTA. To je sve urađeno tako što je Srbija to primenila jednostrano, kako bi bila konstruktivna... Te pohvale u ovom izveštaju nema, pretpostavljam jer se ništa nije dešavalo u vezi sa Banjskom“, naveo je Mijačić.

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelizjavio je juče u Briselu da su proces evropskih integracija Srbije i Kosova i normalizacija njihovih odnosa međusobno zavisni, kao i da jedna država ne može biti članica EU i imati odnose s Rusijom

„Što se tiče Kosova, u izveštaju je konstatovana činjenica da su sporazum na putu ka normalizaciji i aneks iz Ohrida ušli u pregovaračko poglavlje 35, kao i u buduće evropske integracije Kosova, što znači da, ukoliko Srbija želi da ide ka EU, ona mora da implementira taj sporazum. Ako slušamo zvaničnike u Beogradu, imaju sumnju u vezi sa nekim tačkama tog sporazuma, ali oni su generalno prihvatili taj sporazum“, rekao je Mijačič.

Naglasio je da u se u izveštaju konstatuje da EK ne traži formalizaciju potpisivanja tog sporazuma.

„Za njih je taj sporazum validan, dakle ne mora de se potpiše, što traži gospodin Kurti. Taj sporazum je ušao u pravne tekovine pristupnih pregovora i zato i jedna i druga strana to moraju da impelementoraju ako  žele da idu dalje ka EU“, rekao je Mijačić.

Ističe vreme za reformske procese

On je rekao da je ranijih godina Aleksandar Vučić pokazivao, kako je rekao, indiferentnost prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije.

„Mislim da se to prenelo i na vladu, što nije dobro. Mislim da je taj vokabular koji je imao predsednik preuzeo i premijer. On se ranije nije bavio evropskim intergracijama i možda ne razume koliko je važan ovaj izveštaj. Mislim da će brzo shvatiti da ukoliko Srbija želi da ide ka EU, mora da se pokrene reformski proces i da to vreme ističe“, naglasio je Mijačić.

Dodao je da su „narednih šest meseci do godina dana ključni period za evropske integracije u ovom bloku“.

„EU je posle dugo vremena otvorila vrata za proširenje. Pre svega zbog geopolitike otvorila je vrata za Ukrajinu i Moldaviju, ali i zemlje Zapadnog Balkana koje budu ispunile uslove. Očekuje se da će ući Crna Gora , da će Albanija imati brz proces i da će u EU ući  između 2028. do 2030. godine. Ako Srbija u narednih šest meseci do godinu dana ne pokrene reforme, moći ćemo samo da sanjamo o evropskim integracijama“ zaključio je za N1 koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić.