Šta mogu da urade oni čiji su zdravstveni podaci kompromitovani?

"Mi smo preko vikenda dobili dojavu da su se na forumu pojavili ovi podaci, odnosno da je haker pod pseudonimom objavio bazu podataka. On je naveo koliko ima podataka - oko 6.500 podataka osoba", kazala je.

Prema onome što se vidi, hakovani podaci su - ime i prezime, adresa, broj telefona, izveštaj lekara sa dijagnozom, testovima i terapijom, bračno stanje, kompanija...

"Ono što mi znamo i što je tamo navedeno, a što je haker i sam ispisao - da su podaci pušteni zato što privatna klinika nije htela da plati otkup i da je valjda u njegovim očima to neki etički čin, da hoće da nam skrene pažnju da ova klinika ne brine o privatnosti i podacima korisnika i da je to razlog zašto su podaci pušteni", rekla je.

Šta mogu da urade oni čiji su podaci kompromitovani?

"Sve osobe čiji su podaci kompromitovani, trebalo bi da obrate veću pažnju na potencijalne fišinge, na SMS poruke i poruke na Viberu i Whatsapp-u kao i mejlove koji dolaze sa nepoznatih mejl adresa. Preporuka je i da, ako osoba ima saznanja da su njihovi podaci kompromitovani - da se obrate direktno povereniku i prijave slučaj", objasnila je Bajić.

Dodala je da se, kada je reč o klinikama i kompanijama, kod njih nalazi veliki problem - da se privatnost ne vrednuje dovoljno da bi se ulagalo dovoljno napora da se osetljivi podaci zaštite na adekvatan način.

Šta hakeri mogu da urade?

Bajić je kazala da postoje "etički hakeri" koji žele da pokažu da kompanije posluju na neispravan način, ali i da hakeri mogu da prodaju te baze i zarađuju.

"I da nakon toga, osobe kojima se te baze prodaju, da te podatke zloupotrebljavaju, kako bi oštetili osobe koje su već oštećene time što su njihovi podaci kompromitovani", rekla je.

Dodala je da poverenik može da sprovede inspekcijski nadzor klinike, te da utvrdi kakvo je stanje kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti.

"Mi smo od poverenika dobili neku vrstu odgovora da je prijava primljena i čekamo da vidimo koji su dalji koraci", istakla je.

Podsetila je i da nije prvi put da se ovako nešto dešava.

"Imali smo za vreme kovida, kada je počinjala pandemija, uspostavljao se informacioni sistem kovid-19 i preko sedam dana smo imali javno dostupne kredencijale za ulaženje na sajt ovog sistema, gde je moglo da se vidi sve, od toga da li su određeni pacijenti zaraženi i koji su njihovi krugovi gde se kreću zarad suzbijanja pandemije", kazala je.