"Milan je te večeri, svojim telom, stao ispred sestre da je zaštiti": Sećanja na 9 ubijenih u Duboni i Malom Orašju

Muk i ovog 4. maja u dva sela na teritoriji Mladenovca i Smedereva. Okupili su se te večeri da se druže, kao i mnogo puta ranije.

Ostale su fotografije, snimci i sećanje na devetoro mladih koji su voleli da se zabavljaju.

"Uvek je bio nasmejan. I on sad ne bi voleo da mi plačemo nego da se smejemo", rekla je Vanja, sestra od tetke pokojnog Petra.

"I eto Peca, nekako, kroz te svoje želje živi".

"Što mene boli što eto neke šale, neke naše priče i to što mi kažemo, sada niko ne razume. Ne shvata niko, a to smo samo mi znali",

"Zvali smo ga dečko sa rumenim obrazima. Jer i leti i zimi, jesen, nebitno, uvek je imao rumene obraze".

Paljenjem sveća, polaganjem cveća i parastosom u lokalnoj crkvi održan je pomen. Spomen obeležja su postavljena u Malom Orašju i par kilometara dalje u Duboni.

"Pucnjevi mogu ubiti čoveka ali ne i sećanje na njih. Nama ostaje samo naša nada i vera da ste na boljem mestu iako mi verujemo da je najbolje ono mesto gde smo sa vama bili, gde smo se radovali i gde smo vas sretali", rekao je svešrtenik na pomenu.

Porodica i prijatelji se teško mire sa onim što se dogodilo pre tačno dve godine.

"Ja ne mogu da kažem nikako da njega nema. Ja, evo, nakon toliko vremena, nikada nisam izgovorio - išao sam na groblje, već uvek kažem išao sam kod Dače", rekao je Dejan Mladenović, brat od strica pokojnog Dalibora Todorovića.

"Milan je te večeri, svojim telom, stao ispred svoje sestre da je zaštiti. Ne samo ispred svoje sestre nego ispred svih ostalih", kazao je.

Pojedini prijatelji i članovi porodice se sa bolom nose pisanjem stihova a neke su pročitali tokom komemorativnog skupa.

"Sve na vas podseća, sve na vas liči, zašto ste morali tako brzo otići"

"Kroz život ću pisati ja o njemu samo, šta smo mogli sve da mi nije tamo. I pisaću o mom Daliboru često, kol'ko boli kad za stolom vidim prazno mesto. Kol'ko fali kroz minute, mesece i dane i da nikad neće zaceliti rane"

Ubijeni mladići su voleli fudbal zbog čega je i održan fudbalski turnir pod sloganom "Živite".

"Tog dana je dao gol. Ja sam više bio srećan što je dao gol nego on"

"Voleo bih da ga zagrlim još jednom i da zaigramo fudbal još jednom"

"Nisam ga dovoljno jako zagrlio poslednji put"