Milan St. Protić o obeležavanju godišnjice Oluje: Lažna patetika vlasti i krokodilske suze, moramo se preispitivati ako hoćemo iz baruštine

Na hrvatskoj strani se akcija "Oluja" slavi, na srpskoj tuguje - i tako iz godine u godinu, iz decenije u deceniju, kaže istoričar Milan St. Protić.

"Iskreno govoreći, Hrvati imaju šta da slave. Oni su iz svega toga izašli sa rezultatom koji su hteli, i koji im, istorijski gledano, i pripada. Prljave stvari su se dešavale sa obe strane, to vam je rat. Nema čistih ratova, nema ratova iz partizanskih filmova. Ratovi su antičovečanska stvar. Niko iz toga ne može da izađe čistih ruku i mirne savesti", rekao je on.

Politika koju je vodio Slobodan Milošević završila se katastrofom po Srbe, podsetio je St. Protić.

"I sad se to po ko zna koji put obeležava, što u Beogradu, što u Mrkonjić Gradu, sa svom tom lažnom patetikom, tim krokodilskim suzama. Naravno da je ta emocija lažna. Briga njih za ljude koji su postradali. Da ih je bilo briga, drugačiju bi politiku još onda vodili ili bi joj se suprotstavili. Ali pošto je današnja vlast direktni naslednik ondašnje vlasti, i pravda, i podržava sve što je Miloševićeva vlast radila, jasno vam je o čemu se radi. I oni su svi bili na vlasti kad su te nesrećne kolone prognanih Srba dolazile ovamo", rekao je on.

"Ne može zlo drugog da bude opravdanje za zlo učinjeno s naše strane"

Pitao je ko je Srbe u Hrvatskoj "pustio niz vodu", a prethodno ih podbunio, naoružao, huškao, hrabrio?

Na pitanje kako vidi to što je 200.000 ljudi ostalo bez ičega, mnogi su i stradali, a više od tri decenije kasnije ovaj slučaj nije dobio pravni epilog, St. Protić pita ko se to rat završava na sudu?

"Uvek je pobednik nametao svoje pravno rešenje. Rat se ne rešava pred sudom, rat se rešava na bojnom polju. Tu ste izgubili, u međuvremenu ste se još i ogrešili. To što su se ogrešili i drugi - to je njima na dušu. Ne može zlo drugoga da bude opravdanje za zlo učinjeno s naše strane", istakao je on.

"Moramo se preispitivati, ako hoćemo iz baruštine"

Preispitivanje onog što smo mi uradili jeste ono što našem narodu nedostaje, smatra istoričar.

"Mi na 1990-te - na odgovornost, na politiku, na posledice - nikad nismo imali hrabrosti, pameti ili volje da pogledamo realno i trezveno. I da priznamo sebi koliko je ta politika bila pogubna. Njene posledice trpimo i danas", naveo je.

Tu ćemo debatu morati da otvorimo, ako želimo da odemo u budućnost, dodao je.

"Ako ćemo da iskoračimo iz ove baruštine, moraćemo. Trebalo je odavno, ali nismo - iz slabosti, rekao bih, iz očaja, iz osećaja poraženosti. Naravno da će na tu kartu da se igra. I tako ranjenim narodom, kakav smo mi tad postali, lako je manipulisati", rekao je.

Ta manipulacija, dodaje, još uvek traje.

"I kad se busaju u srpske grudi i zaklinju da će Kosovo 'večno' biti srpsko, a znaju istinu. I kada krivotvore srpsku prošlost, ili tako da bi srpstvo negirali, ili tako što bi ga glorifikovali, oni to rade u svom interesu", naveo je on.

"Vrata pakla" koja se mogu zatvoriti samo na jedan način

Tragedija je, ističe istoričar, mogla da bude izbegnuta.

"Jasno je bilo da jugoslovenski narodi više ne žele da žive zajedno. Niko nikoga na silu ne može da zadrži tamo gde taj ne želi da bude. Zašto su naša dojučerašnja braća poželela da iz Jugoslavije izađu? To je pitanje i za njih, i za istoričare. Onda kad je neko izabrao da ratom pokuša to da spreči, otvorila su se vrata pakla", opisao je.

Rešenje je mogao da bude miran, bratski, prijateljski razlaz, a sada, da bi se "vrata pakla" zatvorila, svaki od naroda mora da pogleda sebe u ogledalu, a ne "preko plota" šta je onaj drugi njemu skrivio.

"Ne da živi u uverenju kako sve što je u njegovo ime rađeno je bilo 'ispravno' i 'čisto', a sve što su drugi radili 'prljavo' i 'zlo'. To je dokaz da nijedan od tih naroda nije sazreo. I da se i danas hrani tom vrstom infantilnosti. A ta infantilnost često donosi nezamislive strahote", rekao je.

Ista retorika, argumentacija i odbijanje da se sagleda druga strana se koristi u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji, samo sa različitim predznakom, primetio je.

"Ja izbegavam da govorim o drugima, ovo treba neko njihov da im kaže. Stoga apelujem na to da pogledamo sebe u ogledalo. Čovek se suočava, pa i narod, sa svojom odgovornošću, nezavisno od drugog. To suočavanje nije međusobno uslovljeno. Ali kad god se uslovljava, i kod njih i kod nas, to je zapravo izgovor da se izbegne odgovornost", kazao je.

Izbeglice - "monete za potkusurivanje vlasti"

Prognani ljudi su bili monete za potkusurivanje vlasti u Beogradu i nije bilo stvarne želje da im se pomogne, kaže St. Protić.

"Sve su odbijali što je moglo da dovede do kompromisnog rešenja, i pokušaj Raškovića s Bojkovcem, i Plan Z4, i mišljenje arbitražne komisije Robera Badintera - sve je to Beograd odbijao. I na kraju te ljude ostavio na cedilu, nebranjene, da dožive takvu kukavnu sudbinu", rekao je on.

I posle 30 godina, primetio je, ima novca za EXPO, Beograd na vodi, "ludovanje na sve strane", ali za izbegle nema.

Podsetio je i da se sve činilo da se prikrije njihov dolazak u Srbiju, jer "kako opravdati da je u 'onolikoj' Republici Srpskoj Krajini hrvatska vojska sve zbrisala za četiri dana"?

"Zar se ovako žali za žrtvama - tako što pravite manifestaciju? Zar tako rade Srbi?"

St. Protić pita da li se ovako obeležava stradanje naroda?

"Tako što se pravi manifestacija? I da oni pre i posle ispijaju rakiju i pijanče. Je l' se to tako radi? Ili se tim žrtvama podigne Spomenik neznanom junaku i održi parastos, i ode kući da se stradali ožale? Kakvo je ovo paganstvo? Je l' to tako Srbi rade?", pitao je on o obeležavanju u Mrkonjić Gradu.

Ovde je sve zloupotreba i ništa nije iskreno, ocenio je.

"Crkla njima duša za te stradale, baš ih briga. Za to koliko je momaka izginulo pod njihovom komandom u Republici Srpskoj... Pet para ne daju za te nesrećne izbeglice iz Hrvatske, osim onih koji su se njima priklonili i pronašli takav način da u Srbiji ostvaruju određene interese", kazao je.

Crvene beretke u Crkvi svetog Marka

Na parastosu u Crkvi svetog Marka, među onima koji su govorili o Oluji i o stradanju Srba, našli su se i pripadnici Crvenih beretki.

St. Protić kaže da to sve govori.

"Prvo, na parastosu se ne govori. Gde ima to da se u crkvi govori? Propoved drži sveštenik, ali u crkvu se ide na službu Božiju - a ne mikrofon, pa onda oni da drže vakelu. A još dođu i Crvene beretke, veliki hrišćani i pravoslavci. Al' to vam je dokle smo mi došli. Znamo ko su oni, i šta su radili, i za šta su odgovorni. Nama su se osnovni kriterijumi i merila poremetili. Neko reče pre neki dan, da smo u stvari mi teško oboleli kao narod", naveo je on.

"Govor patrijarha iznenađujuće dobar - ali ako to iskreno misli, iza reči treba da stoje dela"

Govor patrijarha Porfirija u Mrkonjić gradu St. Protić je ocenio ikao iznenađujuće dobar.

"Dobre su mu poruke bile, pod uslovom da je to što je rekao iskreno i misli. To je ta poruka koju mi čekamo decenijama. Ali poruka je jedno, a dela koja treba da slede te poruke i te izgovorene reči, to još nismo doživeli ni od srpskog patrijarha, ni od Srpske pravoslavne crkve, ali ni od drugih nadležnih predmetnih institucija u Srbiji", rekao je.

St. Protić je primetio da je poslednjih godina ponašanje Srpske pravoslavne crkve demantovalo ono što je patrijarh danas izgovorio.

"I njegovo držanje, otkad je seo na tron Svetoga Save, ne odgovara njegovim današnjim rečima. Nadajmo se da je doživeo proviđenje kao Sveti Pavle čije je reči danas citirao", zaključio je on.

Pogledajte još: Patrijarh Porfirije na obeležavanju godišnjice "Oluje - potrebno je da se uzdignemo iznad podela i poštujemo druge narode