Miletić: Europrajd značajan za Srbiju i u turističkom i u političkom smislu

Vesti 16. avg 202210:47 12 komentara
lgbt
Shutterstock

Održavanje Evroprajda značajno je za Srbiju u svakom smislu, od turističkog do političkog, ali se položaj LGBT+ zajednice neće promeniti zahvaljujući toj manifestaciji ili nekoj EU agendi, već promene zavise od nas, rekao je koordinator Evroprajda 2022 Goran Miletić.

Miletić je u intervjuu za EURACTIV.rs i Betu istakao važnost jednog tako velikog evropskog dogadjaja kao što je Europrajd (EuroPride) koji će u Beogradu biti oganizovan od 12. do 18. septembra i tokom koga će biti održano više od 130 događaja, uključuju debate, izložbe, koncerte, biznis forum i Šetnju.

„Što se tiče LGBT+ zajednice, promene se neće desiti preko noći, niti će te promene stići sa Europrajda ili kao deo neke EU agende kako to kažu desničari. Sve promene zavise samo od nas u Srbiji, političke volje i nas koji pripadamo zajednici i koji na jednakosti u svim aspektima moramo da insistiramo“, rekao je Miletić.

Povezane vesti:

Miletić je rekao i da je Beograd dobio organizaciju prvog Evroprajda u Jugoistočnoj Evropi zbog činjenice da postoje pozitivne promene u poštovanju ljudskih prava LGBT+ osoba u regionu, mada su te promene spore i više se odnose na zakone nego na praksu.

Međutim, kako je rekao, ne treba imati iluziju da će posle Evroprajda situacija postati odjednom bolja.

„Ali, ovo je svakako odličan način za skretanje pažnje na probleme sa kojima se suočava LGBT+ zajednica u regionu“, rekao je on dodajući da se problemi prvenstveno tiču nasilja i diskriminacije, odnosno činjenice da slučajevi u kojima su LGBT+ osobe žrtve retko dobiju epilog.

Na pitanje gde je Srbija u odnosu na region po pravima LGBT+ zajednice, Miletić je rekao da je negde na sredini, da su bolje od nje Slovenija, Hrvatska, ali i Crna Gora u kojoj je pre nekoliko godina donet Zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola.

On je ukazao da razike postoje i unutar Srbije i da je situacija za pripadnike LGBT+ zajednice drastično bolja u Beogradu ili Novom Sadu nego u manjim sredinama.

Ipak, kako je dodao, u Srbiji sada preko 80 odsto građana misli da pripadnici LGBT+ zajednice treba da budu ravnopravni građani kao i svi drugi, dok je pre pet godina to misilio 63 odsto.

Na pitanje da li smatra da je društvo u Srbiji spremno za Evroprajd, Miletić je rekao da je suština ljudskih prava da ona moraju biti poštovana bez obzira da li se nekom neko sviđa ili ne.

Takođe je rekao da je lično, iz razgovora sa ljudima svuda u Srbiji, stekao utisak da je društvo mnogo spremnije da prihvati različitost nego što se to predstavlja.

„Građani uglavnom daju homofobične izjave jer je to ‘očekivano’, zbog propagande ekstremista ili jer nisu imali prilike da upoznaju nikog iz LGBT+ zajednice“, rekao je Miletić, direktor za Evropu organizacije Sivil rajts difenders (Civil Right Defenders).

Kada je reč o podršci države u organizaciji događaja, Miletić je rekao da su organizatori u stalnom kontaktu sa predstavnicima Vlade Srbije i Grada Beograda.

„Možemo reći da je saradnja formalno bolja nego ranijih godina i da je sistematska, ali je problem uvek u suštini i detaljima. Naime, čak i kada imamo jednostavne zahteve, suočavamo se navodnim birokratskim preprekama koje mogu biti rešene uz malo dobre volje“, rekao je Miletić.

Takođe je rekao da, kada je reč o bezbednosti, ima potpuno poverenje u policiju koja je, prema njegovim rečima, apsolutno sposobna da zaštiti učesnike bilo kog javnog skupa.

„Neki eksperti za bezbednost nezvanično kažu da je tenzija u nekim medijima u vezi bezbednosti potpuno lažna i nepotrebna i da se plasira kako bi se smanjio broj učesnika“, rekao je Miletić.

On je rekao i da Srbija treba da bez odlaganja usvoji Zakon o istopolnim zajednicama, Zakon o rodnom identitetu, ali i sveobuhvatni Zakon o sprečavanju nasilja u školama.

Pored toga, dodao je, Skupština bi morala da usvoji Deklaraciju o borbi protiv homofobije.

Miletić je rekao i da će na Europrajdu u Beogradu biti više od 100 zvaničnika iz inostranstva, uključujući evropsku komesarku za jednakost Helenu Dali, poslanike Evropskog parlamenta iz svih političkih grupacija, komesarku za ljudska prava Saveta Evrope Dunju Mijatović, zamenicu premijera Belgije, poslanike nacionalnih parlamenata mnogih evropskih zemalja.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare