Milici neophodna transplantacija, ali ne dobija potreban izveštaj lekara za to

Milica Adamović ima 30 godina. Jedan bubreg odstranjen joj je 2009. godine, a drugi funkcioniše, kako su joj rekli lekari, sa manje od 10 osto. Ne može sebi da priušti dijalizu, jer joj je majka operisala aneurizmu u glavi, ima brata koji je osoba sa posebnim potrebama, otac joj je umro, a ona živi kao podstanar. Smatra da je jedina mogućnost da ostane u životu da pokuša sa transplantacijom, za šta joj je neophodan izveštaj lekara koji ne može da dobije. Milica traži lekara koji bi je pregledao.

Oglas

Od osamnaestog dana života Milica bije bitku sa bubrezima. Rođena je u Boru, tamo lekari nisu mogli da joj pomognu, pa je njen otac odlučio da se presele u Beograd. Godine 2009. Milici je odstranjen bubreg i od tada kreće niz operacija koje se i komplikuju.

"Doktor je prespojio te kanale i pustio urin iz nefrostome, a ne iz mokraćne bešike i samim tim je taj rez zarastao od bubrega do bešike i od tada nosim nefrostomu", navodi Milica Adamović.

N1:Šta kažu lekari šta je sad tvoj sledeći korak?

"Nefrolozi predlažu dijalizu. Kažu da je dijaliza jedino rešenje, gde se ja ne slažem sa tim. Iskreno, smatram da mogu da se izborim, potražim donora, da se transplantiram i rešim ovaj moj problem", navodi Milica Adamović.

Rešila je da o svom problemu obavesti javnost, a onda su počele da joj neprestano stižu poruke, u kojima su joj pojedini građani ponudili pomoć.

N1:Milice, šta su ti rekli lekari ukoliko ne prihvatiš dijalizu?

"A rekli su da je ostalo šest meseci do godinu dana života ako ne prihvatim dijalizu".

Milica ima više od 150 otpusnih lista i izveštaja lekara, ali onaj koji joj je neophodan - ne može da dobije.

"Treba mi lekar koji bi se bavio mnome, prvenstveno nefrolog, koji bi mi dao taj izveštaj da ja mogu da pokušam kroz razne organizacije da potražim donora. Treba mi i urolog, koji bi mi nakon transplantacije video šta se dešava sa desnom stranom, sa tom nefrostomom i tim bubregom što je okrenut, da li se to vadi ili ne", objašnjava ona.

Bila je Milica blizu lekara koji su mogli možda da joj pomognu.

N1:Imaš 30 godina, gde si radila?

"Radila sam na VMA, u Gradskoj bolnici, tamo kad su saznali za moje stanje, oni su mi dali otkaz sa pričom da meni čine uslugu".

N1:Ti si medicinska sestra?

"Jeste, ja sam medicinska sestra".

N1:I radila si na kom odeljenju?

"Na nefrologiji, baš tamo gde mi treba".

N1:Rekla si da si baš volela da radiš i da ti ništa nije teško?

"Mnogo volim taj posao da radim, ali bukvalno. Letela sam na posao, jedva čekam da pomognem, da radim. Bila sam živa bukvalno i tužna, evo... Prosto ne mogu da shvatim da kolege sa kojima sam radila nisu mogli da se zauzmu za mene, da mi pomognu, jer sve su znali. Samo su me 'obrisali'".

Kucala je kaže na sva vrata, a obratila se i Ministarstvu zdravlja, neće odustati od dobijanja izveštaja kako bi mogla uz pomoć neke humanitarne organizacije i ljudi dobre volje da pronađe donora.

N1:Kako si se osećala kada su ti rekli da ti je preostalo još šest meseci života?

"Iskreno, nije mi bilo svejedno, ali sam se u datom trenutku sabrala. Rekla sam sebi: 'Ja moram ovo da prevaziđem', kako god umem i znam. Ne postoji mogućnost da kažem da se slažem sa nefrologom da je ostalo još šest meseci i da padnem, prosto sam ustala i rešila da se izborim sa svim ovim", navodi.

Milica je pronašla i kliniku u Turskoj koja se bavi transplantacijom, veruje da bi joj ljudi u Srbiji pomogli da skupi novac i da bi pronašla donora sada jedino želi da ima svog lekara.