Slovenija
Bosna i Hercegovina
Hrvatska
Miloš Milić: Na delu potpuna lojalizacija Srbije, akademska zajednica najozbiljniji protivnik Vučića od 2012.
Novinar Foneta Miloš Milić, komentarišući sinoćnji upad policije na Filozofski fakultet u Novom Sadu i otkaz profesorki Jeleni Kleut, ocenjuje da se sve to događa u značajnom političkom trenutku u kojem vlast oseća da ponovo uspostavlja kontrolu, pa sebi dozvoljava i tako nešto. Ne veruje da je do intervencije policije došlo zato što ju je dekan pozvao, već smatra da je ta odluka doneta na samom vrhu. Sve ono što se u poslednje vreme događa okarakterisao je kao "potpunu lojalizaciju Srbije".
Ističe da je akademska zajednica postala najozbiljniji politički protivnik predsednika Aleksandra Vučića i ove vlasti od 2012.
Smatra da je izjava Vučića da će pozvati i predstavnike opozicije na razgovor o spoljno-političkoj budućnosti Srbije dokaz da on zapravo studente vidi kao najveću pretnju.
"Mi ćemo tek da vidimo pravu artikulaciju tog studentskog pokreta, ali pre nego što smo došli do toga da čujemo ko su ta imena na listi i šta je zapravo pravi program, njegovi delovi se tek naslućuju, vlast je već svesna koliku zapravo opasnost predstavlja ta buduća studentska lista", kaže Milić.
O istraživanju CRTA koje je pokazalo da više od 60 odsto građana Srbije želi vanredne parlamentarne izbore, misli da izbori nisu na vidiku.
"Slažem se sa mnogima koji su rekli da će do izbora doći onog trenutka kada Vučić, kada vlast proceni da je najbolji trenutak za njih, da su im protivnici u najlošijem položaju. Ja verujem da će se sa tim odugovlačiti", navodi Milić.
Komentarišući izjavu jednog studenta koji je najavio da bi studenti, u slučaju pobede na izborima, išli na pun mandat, jer opozicija takva kakva je nema podršku, a da u nekom oročenom periodu ne bi bilo moguće da urade sve što studentska lista želi, a to je sređivanje, demokratizacija, borba protiv korupcije, kaže da očigledno Vučiću ide naruku ta konfrontacija između studenata i opozicije, "svaka priča o kolonama, o koordinaciji, a ne o ujedinjenju, ide njemu u korist".
Takođe, ocenjuje da postoji barem teoretska mogućnost da u slučaju pobede te studentske liste, ta lista broji nekoliko različitih unutar sebe političkih grupacija.
"Na kraju krajeva, neko će u toj grupaciji biti za Evropsku uniju, neko neće biti za Evropsku uniju, kako će se ta buduća vlada odnositi prema tim stvarima. To su sve užasno važne stvari na koje sad nemamo odgovor", ukazuje i dodaje da misli da ne ova vlast igrati na to nejedinstvo, kao i na tu ideološku neprofilisanost studentskog pokreta.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Pridružite se diskusiji ili pročitajte komentare
