Miloš Milovanović: Velika promena počinje malim činom

Odgovarajući na pitanje Danasa o "Novom danu", emisiji koju vodi, Milovanović ističe da je velika odgovornost biti u ekipu programa kojim ljudi biraju da započnu dan.

"Mi se neprekidno zalažemo za najviši profesionalni nivo i trudimo da u što kraćem roku stignemo do mesta i priča koje su u datom trenutku za građane ključne. I prema reakcijama koje do nas dolaze ili koje nam direktno upute gledaoci – dobro nam ide", ocenjuje on.

Dodaje da postoji postoji veliki tehnički problem - problem slobode tržišta i izbora.

"Mnogo je primera da korisnik ne može sam birati operatora ili da nemaju svi gledaoci pristup svim medijima. Kada bi taj problem bio prevaziđen, siguran sam da bi sve išlo drugačije", smatra Milovanović.

Govoreći o mogućnosti promene paradigme o "plaćeničkim i izdajničkim" medijima, Milovanović kaže da se uverio, nažalost, da se kod nas značajne promene dešavaju vrlo teško i retko.

"Ne mislim, međutim, da je to nemoguće. Naravno da je neprijatno nositi tako tešku 'titulu'. Reč je o niskom pokušaju diskreditacije, koji je nemalo puta doveo novinare u opasnost", naglašava on.

Izbor mora biti samostalan i slobodan, za to su se borile generacije naših predaka i prethodnika, kaže on.

"I svako od nas mora biti svestan da slobodu ličnog izbora mora braniti, po svemu sudeći, svakodnevno. Politički izbori našeg društva nažalost pokazuju i da moramo mnogo da sazrevamo i učimo, kako bismo prestali da se vraćamo na prethodna poglavlja svoje istorije. Posebno na ona koja su nam se obila o glavu", navodi Milovanović.
Voditeljski i prezenterski stil uzorito je oličenje rada profesionalne i pristojne medijske kuće. Na pitanje koliko rad na N1 podrazumeva takav pristup, a koliko je upravo izbor novinara na ovoj televiziji razlog što ona izgleda tako kako izgleda, Milovanović kaže da je to "profesionalni začarani krug".

"Kolektiv i svako od nas pojedinačno uzajamno utičemo jedni na druge. Naravno da je izbor ljudi uvek okosnica oko koje se formira stil ekipe, jer svako nosi svoj stil, prepoznatljivost, pa i polje užih interesovanja. Pristojnost i zalaganje moraju biti i ostati oslonac za svakog medijskog profesionalca. U suprotnost, isticanje se dešava na potpuno pogrešan način", ocenio je on.

Ipak, dešavalo se da gosti u studiju nisu spremni na dijalog, da se atmosfera uzburka i jedva smiri i van domašaja kamera.

"Taj događaj je nesumnjivo još jedan pokazatelj malopre pomenutog niskog nivoa društvene zrelosti. Ako isključimo spremnost na razgovor, isključili smo i želju i mogućnost da nešto poboljšamo. Velika je nesreća kada ljudi biraju upravo taj smer, misleći da ostvaruju neke pobede. A to je posebno upečatljivo u trenutku kada ne postoji jednaka medijska zastupljenost svih političkih opcija. Kultura dijaloga je narušena nemaštinom, dugogodišnjim spajanjem kraja s krajem… nizak standard ne može voditi visokoj zrelosti i visokom nivou kulture. Posebno ne u sredini koja se taman opustila u socijalizmu 80-ih, da bi uletela u pakao 90-ih. Iz njega kao da još uvek nismo izašli. Imamo, očigledno, još mnogo da učimo i vežbamo", smatra Milovanović.

Prema njegovim rečima, profesionalni mediji i svaki medijski radnik koji radi savesno ne mogu imati interes da se svi nivoi društvene komunikacije srozavaju.

"Ali, mediji su u našoj zemlji zaboravili na svoju edukativnu i skoro pa vaspitnu ulogu. Kao što su nekada uzori bili drugačiji, tako su i medijski standardi bili drugačiji. Mislim da je na svakome od nas u medijima odgovornost da promovišemo i negujemo normalnu komunikaciju, argumentovanu razmenu mišljenja, na isti način na koji u svom radu ukazujemo na propuste naših vlasti ili nedopustive pojave u društvu. Skandal za mene ne može biti moda", kaže on.

Velika promena počinje malim činom, ističe Milovanović.

"I mnogo puta smo čuli – neka svako radi svoj posao. Ali, neka ga radi sa odgovarajućim kompetencijama, savešću i posvećenošću i kontrolom. E, to je dobar početak. Medijska scena jeste opterećena, zatrpana i pretrpana bukom i sadržajima bez vrednosti i kvaliteta. Ali, vratimo se na priču o ličnim izborima i slobodi – moć je u rukama svakog gledaoca ili čitaoca, svakoga od nas. Kao što postoji trenutak kada na daljinskom upravljaču biramo gde će se naša pažnja zadržati, tako postoji trenutak u kome ćemo birati da verujemo da je sve sjajno i da smo deo privilegovane grupe ili nacije iako svojim očima vidimo šta se dešava. U tom trenutku postoji i izbor da se pomirimo sa time ili zapitamo da li je sve baš tako kako nam se servira i šta bi mogla da bude naša odgovornost. Svoju odgovornost vidim u poslu koji radim, i koji rade moje kolege", navodi on.

Milovanović smatra da su teme u vezi sa kulturom i umetnošću neizbežno manje ili više povezane i sa političkom situacijom.

"Da se poslužim i ironijom: umetnici i radnici u kulturi dele sudbinu svog naroda i zemlje. Baš zato i ne čudi da imaju jasan stav o zbivanjima oko nas i taj stav dele i sa nama iz medija. I mediji su deo kulturne scene, na kraju, kultura i informisanje imaju zajedničko ministarstvo. Naravno da smatram da nam je na svim nivoima, pa i na nivou TV programa potrebno više kulturnog sadržaja. Ali, umesto vajkanja nad trenutnim stanjem, biram da se radujem svakom zanimljivom sagovorniku iz sveta kulture. Dokazali su do sada reditelji, književnici, muzičari, glumci da i te kako imaju šta i kako da kažu. I daju drugačiji, lepo artikulisan, maštovito objašnjen pogled na trenutak u kome živimo. Neretko se i iznenadim otvoreno iznesenim stavovima umetnika i radnika u kulturi, ali su oni nesumnjivo jedno veliko osveženje, pa i otrežnjenje", zaključio je Miloš Milovanović.