"Minimalac stiže platu profesora": Jesmo li došli u situaciju da "škole postoje reda radi"

Veće plate za 10 odsto od početka godine za zaposlene u obrazovanju sa najnižim primanjima donosi i stare probleme. Tvrde da Vlada vrši nezakonitu korekciju koeficijenata minimalne zarade. Hoće li svi zaposleni u obrazovanju dobiti obećana povećanja? Jesu li prosvetari ponovo prevareni? Veruju li u obećanja da će tekuća godina za obrazovanje biti bolja od prethodne? Kome odgovara loše stanje u prosveti i zašto većina smatra da je obrazovanje obesmišljeno?

"Problem u prosveti je slika ključnih problema celog društva. Ako ovo društvo ne vidi da je obrazovanje naša jedina slamka spasa iz života u kojem smo svakodnevno izloženi nepravdi, neslobodi, urušavanju ljudskih sloboda, osnovnih demokratskih principa, ako to ne možemo da vidimo, onda se postavlja pitanje šta još treba da se desi pa da spoznamo da nam je jedini izlaz iz ovog tavorenja koje teško može da se nazove dostojnim životom. Jedini nam je izlaz da se prosvetimo, da naučimo i da vidimo da je u obrazovanju jedini spas", kazala je Vojvodić u Novom danu na N1.

Kokot smatra da će povećanje zarada od 10 odsto samo produbiti postojeće probleme.
"Daleko od toga da će rešiti bilo šta. Mi treba da pričamo o tome kako se ova vlast posle 10 godina odnosi prema obrazovanju, mislim da ne postoji prosvetni radnik koji to ne razume. Kada govorimo o zaradama koje jesu važan segment, povećanje od 10 posto će samo da produbi postojeće probleme. Mi smo vadili računicu, za poslednjih 10 godina samo na razlikama između povećanja minimalne cene rada i povećanja zarade u obrazovanju, zaposleni u obrazovanju su izgubili jednu trećinu zarade, za 10 godina", naglasio je Kokot.

Dodao je i da trend rasta minimalne zarade ide brže nego zarada u obrazovanju.

"Što nas dovodi do toga da minimalac stiže profesora", objašnjava.

Vojvodić kaže da svi u prosveti imaju utisak da su na brodu koji tone.

"Mi se trudimo i pokušavamo s kolegama i sa javnošću da dođemo do spoznaje da ovakva konfiguracija prosvetne i celokupne vlasti zapravo ovo stanje drži, čuva i konzervira, da bi prosveta postala nešto što nije privlačno nikome - ni učenicima, ni roditeljima, ni nama zaposlenima. Osećate da ste zajedno na tom brodu i da morate da potonete s njim", rekla je.

Prema njenim rečima, situacija je složena i postoje brojni problemi.

"Nedopustivo niske plate su samo jedan od problema. Poražavajuća je informacija kada je UGS krajem avgusta organizovao okrugli sto 'Prosveta u društvu siromaštva i duhovne bede', pa su stručnjaci procenili da je 2022. nominalno, dakle količina novaca u prosveti bila niža nego za 2023. i taj trend će da se nastavi. Ali, mnogo veći problem je kvalitet obrazovanja", naglasila je Vojvodić.

Kokot dodaje da se u javosti komentariše da prosvetari "stalno pričaju o platama".

"Ali, o čemu drugo da pričamo. Da bismo došli u jednu normalnu poziciju, da ne pričamo više o tome, da uredimo zakonom, Nezavisni sindikat je izašao s platformom: osnovica mora biti minimalna zarada, na taj način sprečavamo da neko zarađuje ispod minimalca, a samim tim pravimo zarade koje su jasne. Najniži koeficijent da bude 1,05, to je fizički radnici, do profesora koji bi trebalo da ima koeficijent 2,3. Na to sve, pošto je država kazala da se u koeficijentu nalazi i regres i topli obrok, a prosveti radnici nemaju to, mi smo kazali - plus 0,2 mininalne zarade svima za regres i topli obrok, to je sada oko 8000 dinara", izjavio je Kokot.

I poredi taj sistem sa policijom i vojskom.

"Kada kažemo da osnovica bude minimalna, to znači da prepišemo sistem koji važi za vojsku i policiju, tamo je osnovica iznad minimalne zarade. A ne da vi svakog septembra imate da 'jedan čovek' izađe i kaže: ovima ću ovoliko, onima onoliko, to je kao mesar na kantaru", rekao je Kokot.

N1: Povećane su plate, ali je predsednik Republike rekao da očekuje da prosvetni radnici više zapnu i rade

"Reče nam čovek koji nema dana radnog staža, da zapnemo više", odgovorio je Kokot.

Vojvodić objašnjava "šta to može da znači".

"To 'biće veće plate', to smo imali više puta da iskusimo, jasna je računica da je mnogo više izgubljeno u protekle dve godine nego što ćemo sad da dobijemo na kašičicu. Naša kupovna moć je za 40 do 50 procenata niža nego pre dve godine. Mi smo preživeli hiperinflaciju, znamo da možemo da idemo s korpom novca u prodavnicu, ali ako ona ne može da obezbedi ništa, brojke nas baš ne mogu da fasciniraju", ocenila je.

Vojvodić je prozvala i Ministarstvo prosvete da ne radi svoj posao.

"To ministarstvo besramno svoje ime nosi, jer ono treba da bude u službi prosvetnih radnika, učenika i roditelja, a ne da služi da nam isporučuje maliciozne dopise... A mi treba da i dalje budemo anestezirani, da neracionalno kratke rokove prihvatamo kao nešto što je u redu", kazala je.

Komentarišući protokol o dojavama o bombama, Kokot kaže da bi "svako trebalo da radi svoj posao".

"Zna se ko bi trebalo da se bavi tim poslom i kome je posao da spreči te sitaucije. Videli smo da su nakon silnih dojava o bombama uhapšenja dva deteta od 14, 15 godina. Da li su naše službe nesposobne da reše problem dvoje dece koje naprave nešto na računaru? Ja ne mislim tako", rekao je.

I dodao da se čini da je društvo došlo u situaciju da "škole postoje reda radi".

"Niko od nas u sistemu obrazovanja nije došao da bi se obogatio, to je jasno, ali nigde nije prosvetni radnik bačen u situciju u koju ne zna kako da se ponaša. Mi sad treba da znamo kako da se ponašamo kad je neka dojava bombe. Ono što treba da uradimo je da znamo, kada se uključi neka sirena, da na najbezbedniji način izvedemo decu. I to je sve", kaže.

Vojvodić dodaje i da se prosvetni radnici preopterećuju.

"Čak i tamo gde nismo stručni. Pa ne treba ja da budem garant da će nečije dete biti bezbedno u školi. Ja sam bila glas mnogih svojih kolega pa sam predložila - hajde neka policija usavrši neka naša znanja, neka oni predaju, pa da vidimo kako izgleda to pretumbano društvo, da se u tom paradoksu pokaže šta je ova vlast uradila od školstva", naglašava.

Kaže i da sa Ministarstvom prosvete nemaju nikakvu komunikaciju.

"Tužno je to što nam se dešava i što ministarstvo postoji samo da bi prosledilo zarade, mi sa njima nemamo nikakav suštinski kontakt i svi naši apeli da popričamo nisu urodili plodom. Nema tu nikakve volje, ničega", navodi Vojvodić.

Kokot je rekao i da "samo bunt može da reši probleme".

"Mi smo kao organizacija zbog takvog ponašanja obustavili komunikaciju s Ministarstvom. Mislim da treba bolje da se organizujemo i da onda vršimo ozbiljniji pritisak. Samo bunt će rešiti problem, probali smo sve drugo - i da razgovaramo i da pregovaramo", ocenio je.

"Škola je, vidimo, obesmišljena, jer je mnogo važnije imati partijsku, nego bilo koji đačku knjižicu", zaključila je Vojvodić.