Ministar kulture smislio kako da "zaštiti" ćirilicu: Spas je u tastaturama, da uvek znate gde su "Љ", "Џ" i "Њ"

Pitalo se ministarstvo kulture kako da odbrani ćirilicu, pa dođe na ideju - "spas" je, između ostalog, u "dvoazbučnim" tastaturama, pa će insistirati da se od naredne godine samo one kupuju na javnim nabavkama.

"Kada pogledate tastature koje se koriste u Srbiji, one nisu čak ni latiničke. One nisu na našoj latinici. Vi čak ne znate ni gde da kucate karakter. Gde je slovo ć, gde je slovo nj, gde je slovo lj, gde je slovo dž, vi to na tastaturama nemate", kaže ministar kulture Nikola Selaković.

Ne zna ministar gde je slovo "ć", a gde slovo "nj". Kao da nema koga da pita da ga uputi. A može bukvalno svako ko je u poslednjih dvadesetak godina nešto "kucao" na računaru.

Postoje, dakle, tastature koje imaju latinične tastere, a postoje i one na engleskom alfabetu. I obe prepoznaju ćirilicu. Izaberete opciju "odabir jezika". Potom opciju "dodaj jezik", izaberete "srpsku ćirilicu" i instalirate je.
Posle nekoliko trenutaka tu je ćiriličnog "ć", a tu je i ćirilično "nj".

Svakako, jednostavnije je da se pronađe odgovarajuće slovo, nego da se objasni šta je uopšte "dvoazbučna tastatura".

Književniku i kolumnisti Dejanu Iliću pojam i inicijativa toliko apsurdni da preporučuje - ignorisanje.

"Zato što je teško živeti sa tolikim glupostima. To nema nikakve veze ni sa jezikom, ni sa identitetom. Ranko Bugarski je odavno, fino objasnio - da su ćirilica i latinica naša pisma. To vam je, hajde to ovako da kažem - jeftina politika", kaže književnik i kolumnista Peščanika Dejan Ilić.

Zahtev da se ćirilica nađe na tipkama tastature za novinarku Jelku Jovanović je pogrešan pokušaj da se nešto značajno poput pisma očuva.

Prema njenom mišljenju, promocija putem takmičenja u pisanju na tom pismu, povratak "krasnopisa" kao nastavne ili vannastavne aktivnosti mnogo bi bili efektniji.

"A ove politikantske ideje su stvarno nepotreban trošak i nepotrebna glupost. To je još jedna od koski koja se baca, prosto da bi se ljudi zabavljali", kaže novinarka Novog magazina Jelka Jovanović.

"Potežete tobož identitetska pitanja da biste zapravo odvlačili pažnju od suštinskih identitetskih pitanja, pa recimo, da ne bismo pričali o tome šta se dešava na Kosovu, mi ćemo da pričamo o tastaturama koje imaju ne znam koliko slova na svakoj onoj tipki", kaže Ilić.

I tako svako malo.

Ko je sve to osmislio i da li je promislio ili analizirao efekte takve mere pitali smo Ministarstvo kulture. Na ćirilici, naravno. Ali, ostadosmo bez odgovora na bilo kom jeziku ili pismu.