Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je, povodom navoda u medijima o skulpturi "Miloša Obilića" Ivana Meštrovića, da se radi o privremenoj, dugoročnoj pozajmici između dve državne institucije koja je definisana ugovorom.
Pozivanje na deo Zakona o kulturnim dobrima koji ograničava period ustupanja na „šest meseci“ nije adekvatan za predmetnu pozajmicu, ukazuje Ministarstvo.
Ne radi se o „međunarodnoj kulturnoj saradnji, odnosno drugoj značajnoj povremenoj izložbi“, već o privremenoj, dugoročnoj pozajmici između dve državne institucije koja je definisana ugovorom, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.
Kako se napominje, svaka pozajmica kulturnih dobara po bilo kom osnovu, ne ograničava, niti uskraćuje dostupnost kulturnog dobra javnosti, polazeći od slojevitih i povezanih aktivnosti u obavljanju muzejske delatnosti.
PROČITAJTE I:
„U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, kao i odredbama Aneksa Ugovora o ustupanju na privremeno korišćenje kulturnih dobara iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, zaključenog između Narodnog muzeja u Beogradu i Bezbednosno informativne agencije od 15. avgusta 2017. godine, skulptura „Miloš Obilić“, autora Ivana Meštrovića iz 1908. godine zavedena pod inventarnim brojem 229, dimenzija 257,5 x 61 x 121 cm, težine 500 kilograma, ustupljena je za izlaganje u službenim prostorijama“, dodaje se u saopštenju.
Ministarstvo dodaje da je muzej dužan da muzejske predmete učini dostupne javnosti kroz različite vidove prezentovanja, što podrazumeva na prvom mestu da javnost mora da bude obaveštena o postojanju kulturnog dobra, njegovom nazivu, izgledu, ustanovi u kojoj se čuva.
„To se ostvaruje kroz baze podataka centralnog registra, putem publikacija, fotografija, stalnih, povremenih fizičkih ili virtuelnih izložbi. Nijedno delo ne može stalno da bude fizički dostupno širokoj javnosti“, dodaje se u saopštenju.
Kako se navodi, dela se čuvaju u prostorima koji ispunjavaju propisane uslove za čuvanje i to mogu biti depoi muzeja, stalne postavke, prostori privremenih izložbi ili prostori u kojima se nalaze dela na privremenim pozajmicama.
„Uslovi za čuvanje kulturnih dobara nisu jednoobrazni. Dela rađena na papiru, pergamentu, staklu, platnu ili izvedena u bronzi prirodno će morati da imaju različite uslove za čuvanje od temperature, vlažnosti, izloženosti svetlu i slično. Uslovi fizičke bezbednosti ne mogu biti isti za određeni predmet primenjene umetnosti, kao što je komad nakita, sliku rađenu tehnikom ulje na platnu, grafiku ili bronzanu skulpturu velikih dimenzija. Shodno zakonskim propisima, ustanove zaštite mogu izlagati kulturna dobra, ukoliko su obezbeđena od požara, fizičko-hemijskih i bioloških uzročnika oštećenja i neovlašćenog otuđenja u prostorijama gde se stalno čuvaju i izlažu, kao i mestu privremenog izlaganja“, saopšteno je.
Stručno lice, u ime Narodnog muzeja u Beogradu, redovno obilazi, proverava i utvrđuje stanje i na taj način postupa u svemu u skladu sa obavezama propisanim zakonima, dodaju iz Ministarstva kulture.
Kako kažu, samo kulturno dobro, skulptura „Miloš Obilić“, privremeno je smeštena u zgradi koja je obezbeđena najvišim stepenom zaštite.
Netačne su tvrdnje da skulptura „zasigurno nije u adekvatnim uslovima za njeno čuvanje“ iz razloga što uslovi za čuvanje ove skulpture odgovaraju propisanim uslovima za izlaganje bronzane skulpture u galerijskim prostorima, zaključuje Ministarstvo kulture u saopštenju.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare