Urbanisti upozoravaju: Hala 1 na Sajmu nije zaštićena urbanističkim projektom

“Ne postoji realna potreba za izradom ovog urbanističkog projekta, jer se formiranje parcele na kojoj se nalazi Hala 1 i određivanje javne namene hale, takođe može uraditi kroz plan detaljne regulacije, koji je obavezan za kompleks sajma. Zato se postavlja pitanje zašto je onda urađen ovaj urbanistički projekat”, kaže Božena Stojić iz Ministarstva prostora.

U saopštenju se podseća da se prema Zakonu, urbanistički projekat donosi kraćom procedurom od plana, javna prezentacija traje samo sedam dana, a Komisija nije u obavezi da odgovori na primedbe i ne održava se javna diskusija.

Ovo nam govori da za širu javnost, stručnjake i sve zainteresovane nema mesta u planiranju, što je nedopustivo kada se radi o važnim celinama u gradu koje imaju kulturno-istorijski značaj, ukazuju iz Ministarstva prostora.

Planska regulativa kaže da je urbanistički projekat planski osnov i omogućava građevinske radove na datoj parceli.

“U konkretnom slučaju, ovaj urbanistički projekat je nezakonit jer ne sadrži svoje osnovne elemente. U sadržaju je bilo neophodno navesti karakteristike Hale 1, a one nisu prikazane, niti je propisan način i uslovi njene rekonstrukcije, što dovodi u pitanje njenu budućnost, jer je ovo bila prilika da se ona zaštiti, ali to nije učinjeno”, navodi Stojić.
Dodaje i da je veliki problem što ovaj urbanistički projekat ne određuje pravila i ograničenja građenja na parceli, što ostavlja mogućnosti za rekonstrukciju Hale na različite načine.

Iz Ministarstva prostora navode da se čini da je preskakanje koraka u planiranju postala praksa, jer ovakve celine ne bi smele da se rade bez Generalnog urbanističkog plana, koji strateški planira grad kao celinu.

Međutim, ovaj plan je, kako se podseća, u izradi već četiri godine, a pitanje je kada će se javnost videti nacrt plana.

Sada vidimo da je došlo do još većeg nepoštovanja procedura, gde se pre plana detaljne regulacije izrađuje urbanistički projekat, koji treba da bude poslednji u proceduri, i da ostavi zadnju reč šta će tu tačno da se gradi i u kom obimu, upozoravaju iz Ministarstva prostora.

Plan na javnom uvidu do 1. novembra

Podsetimo, urbanistički projekat za formiranje parcele javne namene Hale 1 Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice, koji je izrađen na osnovu inicijative "BW Belgrade waterfront", na javnom je uvidu do srede, 1. novembra.

Ovim urbanističkim projektom se, kako se navodi, ne predviđaju intervencije na objektu Hale 1, već se definiše građevinska parcela Hale 1 i javne saobraćajne površine, odnosno dela planirane saobraćajnice po Planu generalne regulacije sa koje se planira pristup Hali 1.

Ističe se i da se ne menjaju kapaciteti ni parametri vezani za infrastrukturu, kao ni njihove trase.

U kasnijoj fazi razrade kompleksa Beogradskog sajma, kako se navodi u datom urbanističkom projektu, planskim dokumentom će biti definisani urbanistički parametri vezani za ekonstrukciju Hale i pripadajuće infrastrukture.

Širenje Beograda na vodi

Podsetimo, na sajtu irskog biroa „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) nedavno se pojavio projekat pejzažne arhitekture za prostor između Gazele i Ade, na kom se trenutno nalazi Beogradski sajam.

Na vizualizacijama projekta koje su bile objavljene na sajtu NMP-a,  na mestu Sajma su se nalazili blokovi zgrada koji okružuju sajamsku Halu 1 – usamljeni podsetnik na ono što je decenijama postojalo na tom mestu.

N1 se obratio birou NMP sa molbom da nam pruže više informacija o datom projektu, ali je odgovor, do objavljivanja teksta, izostao. Isto veče kada je tekst o projektu za prostor Sajma objavljen na portalu N1, taj projekat je uklonjen sa sajta NMP-a.

Iz portfolija irskog biroa moglo se, međutim, videti da su bili angažovani na nekoliko projekata pejzažne arhitekture za kompleks „Beograd na vodi“.

Sumnje da će se „Beograd na vodi“ proširiti na prostor Sajma potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na konferenciji za novinare u avgustu izjavio da je ugovor o prodaji imovine Beogradskog sajma preduzeću „Beograd na vodi“ potpisan još 16. marta 2023. godine.

Hala 1, kako je tada objasnio Vučić, ostaje u vlasništvu države, a ostale nepokretnosti prodajom prelaze u vlasništvo „Beograda na vodi“.

Vučić je tada najavio i izgradnju velikog (panoramskog) točka na obali Save na javnoj površini postojećeg Sajma, što će, kako je rekao, „posebno ovde na Savi da dobije značaj i promeni izgled grada“.

Podsetimo, preduzeće Beogradski sajam je, kao što je portal N1 već pisao,  13. jula u APR registrovao smanjenje osnovnog kapitala za čak 1,128 milijardi dinara.

Kao osnov je navedeno pokriće gubitaka po završnim računima za 2022. i 2021. godinu.

Ovo smanjenje osnovnog kapitala podrazumeva da celokupno zemljište na kojem se nalazi Beogradski sajam i sve sajamske hale sa vlasništva ovog preduzeća prelazi u vlasništvo Republike Srbije, dok Beogradski sajam nema više ni upisano pravo korišćenja tih nekretnina.

„Beogradski sajam“ je iz svoje imovine u junu isknjižio više od 24 hektara kojima je do tada raspolagao. Ove promene su, prema navodima Nove ekonomije, već ranije unete i u katastar, a promene su javno objavljene tokom jula.