Ministarstvo prosvete "opralo ruke" od prištinskog Univerziteta: Tvrde da nemaju nijedan dokument od 2013. godine

Tako je glasio odgovor koji je prosleđen ProAktivu, neformalnoj grupi profesora Univerziteta Priština, piše Danas, iz Ministarstva prosvete na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

ProAktiv je od Vlade Srbije, Ministarstva prosvete i Kancelarije za KiM, tražio kompletnu dokumentaciju o pravnom statusu UPKM, za period od 2013. do danas, uključujući odluke i zaključke Vlade, materijale sa sednica, analize i izveštaje, službenu komunikaciju, kao i eventualna uputstva i instrukcije državnim organima i obrazovnim institucijama.

"Ministarstvo prosvete ne raspolaže traženim informacijama, pa Vas upućujemo da se za tražene informacije obratite Kancelariji za KiM i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini“, navodi se u odgovoru koji je dobio ProAktiv, u kome postavljaju novo pitanje: "ako ni Ministarstvo prosvete ‘nema ništa’, koga se tiče rad i dešavanja u našoj instituciji“.

"Imajući u vidu da je zahtev obuhvatao pravni status, analize Briselskog sporazuma, komunikaciju sa drugim organima i interna uputstva, ovakva tvrdnja je malo verovatna. To bi značilo da Ministarstvo više od decenije nije vršilo analize, nije komuniciralo sa Vladom, Kancelarijom za KiM i međunarodnim akterima, niti je donosilo bilo kakva interna uputstva. To je u praksi nemoguće, jer je Ministarstvo kao deo izvršne vlasti koja učestvuje u implementaciji relevantnih sporazuma, gotovo izvesno učestvovalo u određenom vidu koordinacije, komunikacije ili izrade stavova. Zbog toga tvrdnja da ‘ne raspolaže ničim’ predstavlja kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ukazuje na svesno izbegavanje dostavljanja osetljivih dokumenata“, saopšteno je iz ProAktiva.

U ovoj organizaciji ukazuju da "ukoliko se pretpostavi da Ministarstvo zaista ne poseduje traženu dokumentaciju, to otvara još ozbiljnija pitanja – da li institucije sistema uopšte ne vrše analize i ne donose akte o pitanjima od ključnog značaja za akademsku zajednicu, ili se odluke donose van institucionalnih okvira?“

ProAktiv je, u skladu sa zakonom, najavio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, zato što „zaposleni i građani imaju pravo da znaju na koji način se donose odluke koje se tiču obrazovnog sistema i pravne sigurnosti zaposlenih, pogotovo što premijer Kosova Aljbin Kurti i predstavnici EU javno najavljuju integraciju UPKM u kosovski sistem“.

"Ako Ministarstvo nema nijedan dokument o tome, postavlja se ključno pitanje: čiji je ovaj Univerzitet i po kom pravu ljudi na njemu rade. Da li zaposleni mogu nastaviti rad bez boravišne dozvole i da li će biti izloženi pritiscima ili otkazima, ukoliko odbiju da dostave dokumenta koja se od njih traže? Po kom pravnom osnovu i čijoj direktivi Univerzitet i njegovi fakulteti zahtevaju od zaposlenih dostavljanje dokumentacije za boravišnu i ‘uslovno reći’ dozvolu za rad, ako za takvo postupanje ne postoje relevantni akti ili odluke nadležnih organa? „Mi smo nastavnici, saradnici i zaposleni na UPKM, ljudi koji rade svoj posao u uslovima pritiska i neizvesnosti, a sada dobijamo i potvrdu da za tu neizvesnost možda niko nije ni nadležan“, saopšteno je iz ProAktiva.

Pre Ministarstva prosvete, ProAktvu je iz Kancelarije za KiM objašnjeno da je „status UPKM definisan Zakonom o visokom obrazovanju Republike Srbije, a da pitanje njegovog pravnog statusa nije bilo tema dijaloga Beograda i Prištine, niti se o tome vode razgovori sa međunarodnim akterima ili u okviru državnih organa“. Kancelarija za KiM nije odgovorila na dodatno pitanje ProAktiva – „ako je to tako, po kom se pravnom osnovu skupljaju podaci o zaposlenima radi dobijanja boravišne dozvole na KiM i posredno „uslovne dozvole za rad“, koje su propisane spornim kosovskim Zakonom o strancima, čija je primena, uz saglasnost zvaničnog Beograda počela 15. marta.

Početkom aprila, i to u dane vikenda, od zaposlenih na UPKM koji nemaju kosovska dokumenta, iz uprava fakulteta traženo je da dostave lične podatke, radi dobijanja privremene kosovske boravišne i radne dozvole, iako je to dvostruko kršenje Ustava Srbije.

Pod čijom je državnom zaštitom Gračanica?

Prema pisanju prištinskog dnevnika na albanskom jeziku Koha ditore, SPC je „konačno sredila papire i manastir Gračanica je dobio dozvolu za nastavak radova na izgradnji manastirskog konaka“. Iako je granja ove zgrade pri kraju, kosovski Insprektorat za kuturno nasleđe prekunuo je radove u februaru zbog, kako Koha piše, kršenja Zakona o kulturnom nasleđu i drugih propisa koji se odnose na zaštićena područja.

"Arheološki institut Kosova odobrio je zahtev za davanje arheološke saglasnosti u principu – dozvoljen je nastavak radova na zgradi koja će se nalaziti u zaštićenom području kao arheološko dobro i u službi potreba manastira Gračanica, spomenika pod stalnom zaštitom države“.

Srpske ambulante ponovo otvorene, bez oznaka Srbije

"Srpske ambulante u selima Suvo Grlo i Banje u opštini Srbica nastaviće da rade, obeležene su tablom na srpskom jeziku, ali na njima više nema oznaka države Srbije, niti da pripadaju Domu zdravlja Zubin Potok", javljaju Danasovi izvori sa terena.

Oni navode su uklonjene trojezične table sa oznakama samoproglašene kosovske države, postavljene posle zatvaranja ove dve srpske ambulante na Veliki petak 10. aprila. Kako je tom listu objašnjeno, od danas ambulante bi trebalo normalno da rade sa medicinskim sestrama i lekarom koji dolaze iz Doma zdravlja Zubin Potok, u srpskom sistemu zdravstvene zaštite.

Kao navode Danasovi izvori, srpske medicinske sestre odbile su pozive predsednika opštine Srbica Samija Ljuštakua, inače bivšeg komandanta OVK, da sa lekarom iz Doma zadravlja Srbica nastave da rade u ovim ambulantama po kosovskom sistemu. Iz Kancelarije EU u Prištini u subotu je saopšteno da je "pronađeno rešenje“ za zatvorene ambulante, bez navođenja detalja.

Ljuštaku tvrdi da nije na svoju ruku zatvorio dve srpske ambulante, već da je to bilo naređenje iz Prištine.