Miodrag Stojković: Nikad više neću aplicirati za članstvo u SANU, nema pomoći dok se jedan čovek pita za sve

Profesor kaže da na ono što studenti rade u Srbiji u proteklih godinu dana gleda sa velikom nadom, jer je našoj zemlji potrebna promena.

"Moja generacija u prethodnih 30 godina nije uspela da dovede do nekih korenitih promena, koje su našem društvu i više nego neophodne, pre svega da osnovni kriterijum u našem društvu budu znanje i stručna sposobnost, a nikako podobnost. Da je l ti znaš ko sam ja nestane iz našeg rečnika i da najosnovnije pitanje bude šta znaš da radiš i koliko si dobar u svom poslu. Falsifikovana diploma ne vodi nigde osim u propast. Ono što nam se dešava sa studentskim pokretom, izražavam veliku nadu da do promena dođe i da najzad postanemo zemlja u kojoj ne vlada cenzura, a naročito i najviše me plaši autocenzura, gde ljudi sebe cenzurišu šta smeju i šta ne smeju da kažu", navodi Stojković.

Kada se u inostranstvu desi da neko navede nešto pogrešno u biografiji to dovodi do toga da ta osoba izgubi posao, ali i ugled, dok je kod nas obrnuto - dolazi do promocije, kaže on.

"Jedino što može da spasi našu zemlju je korenita promena, a gledajući te mlade ljude, to je obrazovanje, jer ako mi ne ulažemo sredstva u mlade ljude onda nećemo imati sutra ništa... Svaki uloženi dinar u obrazovanje vraća državi dva do tri dinara nazad. Mora doći do promene, inače neće biti dobro", naglašava Stojković.

On kaže da je vrlo teško porediti normalan život kakav postoji u drugim zemljama sa ovim ovde, te da u inostranstvu postoje parametri na osnovu kojih se ocenjuje uspeh i procenjuje da li će neko biti promovisan.

"Mi se ovde suočavamo sa problemom, ako ste podobni - onda ste promovisani, ako niste - onda ste stavljeni na led... Kad vratim 30 godina mog života i rada u inostranstvu, mene tamo niko nije pitao za koga ja glasam, za koga navijam, u koju crkvu idem. To je privatna stvar i to nikog ne interesuje tamo", objašnjava profesor.

Projekat instituta za istraživanja u Kragujevcu Stojković je, kako kaže, dobio pre više od dvanaest godina i to je trebao da bude Centar izvrsnosti i banka matičnih ćelija, ali je došlo do "čerupanja projekta".

"Ljudi koji niti su učestvovali u pisanju tog projekta ili bilo šta uradili za taj projekat su počeli da uzimaju sredstva iz projekta. I dok sam ja bio redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu pitao sam tadašnjeg dekana i rektora zbog čega se to dešava, ali nikad nisam dobio odgovor na pitanje, tako da sam ja osetio potrebu da dam ostavku", kaže on i naglašava da nije želeo da bude odgovoran za propadanje projekta jer ima ime i karijeru koju pokušava da sačuva, te da takve stvari ne može da dozvoli sebi.

Medicinski fakultet u Kragujevcu predložio je 2018. profesora Stojkovića za člana SANU, ali on nije prošao proceduru i nije primljen u Srpsku akademiju nauka i umetnosti. Iako ima više od 200 radova na SCI listi i H indeksom 75, profesor ipak nije bio podoban za SANU.

"Nisam prošao drugi krug, što je mene jako zabolelo, jer sam verovao da je SANU nešto što je dovoljno pametno i fer da gleda ono što se gleda kod naučnika, a to su parametri. Taj H indeks, odnosno ta lista objavljenih radova i svega toga što je traženo u toj aplikaciji za članstvo u SANU - ja sam imao više od svih kandidata zajedno. Ali oni su u njihovom obrazloženju naveli da ja nisam ispunio uslove", objašnjava Stojković i naglašava da za članstvo u SANU neće više nikada aplicirati.

"Dozvao sam se pameti, jer sam izgubio poverenje u tu ustanovu kao nešto što može da bude drugačije u društvu u kome živimo", ističe on.

Stojković je bio i narodni poslanik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine i tada je govorio da želi svojim znanjem da pomogne Srbiji i zbog toga se vratio u zemlju, ali je shvatio da je sve "one man show".

"Mene je ponela neka naivna iluzija da ja mogu nešto da doprinesem, naročito ako sam u Skupštini i ako pišem zakone i amandmane, borim se za mlade ljude i za nauku. Vi se sretnete sa poslanicima iz drugih stranaka i dogovorite da je amandman dobar i oni kažu - glasaćemo mi to. I onda kad dođe do glasanja, oni ne glasaju i kad ih pitate zašto nisu glasali, oni kažu - šef je rekao da ne možemo glasamo za opoziciju zato što ne sme da prođe nijedan amandman opozicije. I onda sam shvatio da zaista nema pomoći dok se jedan čovek pita za sve", kaže profesor.

Kaže i da je dobijao nepristojne ponude sa druge strane i navodi da je jako teško baviti se politikom u našim uslovima.

"Nismo još dostigli tu zrelost da prihvatimo tuđe mišljenje, kritiku kao dobronamernu, jer kada god mi kažemo nekome nešto s namerom da se nešto poboljša, to se odmah svodi na lično nešto. I naravno, onda to lično prelazi i u mržnju", navodi Stojković.

"Reproduktivno kloniranje postoji samo u lošim holivudskim filmovima"

U maju 2005. sa svojim timom prof. dr Miodrag Stojković klonirao je ljudski embrion u terapeutske svrhe i tako postao prvi naučnik u istoriji kome je to pošlo za rukom.

"Cilj je bio dokazati reprogramiranje ćelija, odnosno jednu ćeliju ubediti da ono što je bila ne bude više, nego da bude matična ćelija, a matična ćelija, naročito embrionalna ćelija ima potencijal da da sve ćelije ljudskog organizma... Ideja je bila da stvorimo matične ćelije koje su sašivene po meri, znači ako imamo pacijenta koji boluje od šećerne bolesti tipa jedan ili Parkinsonona - da dobijemo njegove matične ćelije, ali koje ipak mogu da daju i nervne ćelije, jetre tj. sve što je potrebno za lečenje bolesti", objašnjava on.

Prošle godine došlo je do revolucionarnog pomaka u Kini i SAD gde je zahvaljujući ćelijama iz embriona i reprogramiranim matičnim ćelijama veliki broj pacijenata iz kliničkih studija izlečio od dijabetesa tipa I.

"Dobar deo naših ljudi se uključio na listu čekanja za transplataciju i u SAD i Kini, zato što su te dve grupe koje su to objavile vrlo ozbiljne grupe i ja mogu samo da izrazim nadu da će to jednog dana da zaživi i kod nas, ali ako nemamo infrastrukturu to neće uspeti", navodi Stojković.

Kada bi se kloniralo živo biće, ono bi izgledalo kao original, ali se ne bi ponašalo kao original, objašnjava profesor.

"Može da ima sve genetske potencijale originala, ali nedostajaće ono što ima original - iskustvo, sećanja i sve ono što nas čini kompleksnim tj čovekom. Možete da napravite repliku da bude kao jaje jajetu, ali može da se desi da to budu dve različite osobe", kaže Stojković i ističe da za njega nije opravdano reproduktivno kloniranje, te da je srećom to u velikom delu zemalja zakonom zabranjeno.

"Ne postoji medicinska potreba zašto nekog klonirati... Reproduktivno kloniranje postoji samo u lošim holivudskim filmovima gde vidite Arnolda Švarcenegera u više primeraka".

"Sterilitet izražen problem u Srbiji, na njega utiče i zagađenje"

Profesor, koji je vlasnik specijalne klinike za lečenje steriliteta u Leskovcu, kaže da je ovo postao globalan problem zbog načina života, a da je kod nas to dosta izraženo.

"Ako gledamo brojeve od pre 15, 16 godina, svaki sedmi, osmi par je imao problem sa sterilitetom, bilo da je muški ili ženski. Danas se srećemo sa statistikom koja kaže svaki četvrti, peti par", navodi Stojković.

On kaže da je proces veštačke oplodnje vrlo naporan i neizvestan proces i da je najveći teret na ženi, te da je ključna rezerva jajnih ćelija i njihov kvalitet.

"Ta jajna ćelija kad se oplodi treba da bude embrion, odnosno ta 'beba iz epruvete', koju buduća majka dobija nakon embriotransfera. I to je ključan momenat, jer u tom trenutku ustanove koje se bave lečenjem steriliteta vrate te embrione - nemaju kontrolu, niti možemo da ih vidimo i niko na svetu ne može da učini nešto da tera te embrione da se implantiraju", objašnjava.

Kod nas je dozvoljena donacija jajnih ćelija i spermatozoida, gok donacija embriona i surogat majke nisu dozvoljeni, a Stojković smatra da to iz medicinskih razloga treba da se menja.

"Postoje, nažalost, žene koje se rode bez materice, a imaju svoje jajne ćelije i mogu da se ostvare kao biološke majke. I onda im je potrebna pomoć, kao što nekome treba bubreg pa mu neko da bubreg, zašto ne bi bila surogat majka ta koja nekome nešto pomogne", pita on.

Stojković objašnjava i da je zagađenje u Srbiji utiče na sterilitet, jer način života utiče na gene.

"To spada u jedan deo načina života gde mi nemamo kontrolu - šta pijemo, jedemo, udišemo. Beograd je jedan od najzagađenijih gradova na svetu, a da ne govorimo o drugim faktorima koje ne možemo da mirišemo, vidimo, osetimo, a koje svakodnevno konzumiramo - da li su to pesticidi, mirko i nanoplastika, metali, čestice od 2.5 mikrometra. Postoje studije i mi smo se na Harvardu bavili da dokažemo koliko je to štetno po ljudsko zdravlje. Gledajući uticaj mikro i nanoplastike i zagađenja na ljudsko zdravlje, mogu samo reći da je to katastrofalno", zaključio je prof. dr Miodrag Stojković.