Mirković o izboru članova Saveta REM: Vlasti odgovara da nema ko da spreči zloupotrebu medija

Srbija od 5. novembra 2024. nema Savet REM-a.

Procedura izbora novih članova Saveta pokrenuta je sa višemesečnim zakašnjenjem, a u februaru 2025. sedmoro kandidata povuklo je kandidature zbog, kako su naveli, brojnih kršenja procedura. Među njima je bio i Saša Mirković,medijski ekspert iz Asocijacije nezavisnih medija.

Predsednica Skupštine sazvala je sednicu Odbora za kulturu i informisanje u ponedeljak. Postoji i predlog da se ponovi proces izbora članova saveta REM-a.
Mirković kaže da je povlačenje kandidature sedmoro kandidata dovelo do toga da od devet kategorija u samo tri postoje po dva kandidata (obaveza je dva kandidata po kategoriji). U pet katogorija postoji samo jedan kandidat, a u devetoj nema nijednog, opisao je.

"Od kada smo se mi povukli iz procesa, vladala je tišina, sve do pre mesec dana, kada se desio taj sastanak u Briselu, gde je predsednik Vučić imao radnu večeru sa predsednicom Evropske komisije i nakon toga je nagovestio da bi moglo u narednih mesec dana da dođe do nekog rešenja, pa je između ostalog izlistao i Savet REM-a. Sutra se navršava mesec dana od te radne večere", rekao je.

U međuvremenu se, podseća, desio protet studenata, sa zahtevom da se objavi javni poziv za izbor članova Saveta REM-a.

"Na tragu toga imamo jučerašnju formalnu inicijativu opozicije u parlamentu, koja je tražila zasedanje Odbora za kulturu i informisanje, i nekoliko sati kasnije informaciju da je ta sednica zakazana za ponedeljak", kazao je.

Formiranje Saveta REM-a je obaveza i uslov da Srbija dobije novac iz Evropske unije, određen Planom rasta.

Na molbu da prokomentariše zašto je REM važan, Mirković kaže da je REM je ključno telo koje reguliše ono što se emituje u etru.

"Da bi vi bili u etru, vi morate da dobijete dozvolu za pristup multipleksu i na osnovu toga prihvatate određene obaveze, s obzirom da je etar ograničen. Na osnovu dozvole vi funkcionišete. REM bi trebao da funkcioniše na osnovu Zakona o elektronskim medijima. Drugim rečima, savet REM-a bi trebao da odlučuje da li je neko prekršio Zakon, da li neko treba da bude kažnjen, kojom sankcijom itd.", kazao je.
Tu je i odluka za naciolnale frekvencije, zatim REM bira Upravne odbore javnih servisa, koji onda brijau programske savete. upravni odbori takođe biraju i generalnog direktora i urednike RTS-a i RTV-a, dodao je.

"Stoga, kad me neko pita šta rade studenti ispred RTS-a, odgovaram da je to logično mesto", kazao je.

REM se doživljava kao političko pitanje par excelence.

"REM je svih ovih godina ključno telo koje odlučuje o tretmanu medija. Porblem je što prvi put, od osnivanja REM-a, šest meseci mi nemamo savet. On ne postoji, u odsutnom trenutku kada vri na ulicama u celoj zemlji. A i pre toga je funkcionisao u jednom iznuđenom modelu. Nije zamenjen kada je trebalo da bude, jer Nevena Đurić, predsednica Odbora za kulturu i informisanje, nije na vreme raspisala javni poziv. Plus, prethodni saziv REM-a trudio se da kupi vreme, pa su se između ostalog obraćali Ustavnom sudu, tražeći da Ustavni sud se odredi prema članu Zakona o elektronskim medijima koji predviđa njihovu smenu", opisao je.

Upitan da li se može ponovo pokrenuti izbor članova Saveta REM-a, Mirković kaže da sve zavisi od političke volje.

"Do poslednjeg trenutka verujem da će se iza scene obarati ruka među ključnim igračima u vezi sa zahtevom koji su studenti izneli. Ako javni poziv bude oglašen, onda u zavisnosti od političke volje, možete u periodu od nekoliko meseci imati Savet REM-a, ali isto tako ako te političke volje nema, onda možemo ponovo da se suočimo sa opstrukcijama koje su pratile i prethodni postupak - sa neprimenjivanjem zakona i činjenicom da vlastima suštinski odgovara ovaj medijski Eldorado, gde u sferi elektronskih medija nemate regulatora, koji bi mogao da spreči zloupotrebe medija, kakvim svakodevno svedočimo", kazao je.
Mirković, koji je svojevremeno bio državni sekretar u Ministarstvu informisanja, kazao je da je i tada video da sve zavisi od počitičke volje.

Kao primer je dao to da je 2014. Srbija na listi Reportera bez granica bila najbolje plasirana u istoriji.

"Tada smo bili na 54. mestu, sada smo na 98. i verovatno ćemo skliznuti ispod 100. mesta. Tadašnja politička volja je, na primer, davala zeleno svetlo za set medijskih zakona koji su omogućavali da pre 11 godina N1 počne sa radom. Sada to deluje kao neka daleka bolja prošlost. Kada znamo da sada postoje neke potpuno drugačije tendencije koje pozivaju na gašenje ovog kanala... Moj utisak je da ako postoji politička volja, onda stvarno mogu da se pomeraju brda. Sa druge strane, ako je nema, onda doživljavamo ovo što sada vidimo. A vidimo da postoji istovetna politička nomenklatura koja je napravila jednu promenu za 180 stepeni i sve ono što je na početku radila (kada je smatrala da je to politički oportuno i pragmatično) sada napada i osporava", zaključio je.