Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević sastala se sa šefom Delegacije Evropske unije u Beogradu Emanueleom Žiofreom, sa kojim je razgovarala o predstojećim aktivnostima u procesu pristupanja Srbije EU.

Miščević je upoznala sagovornika sa planovima na ubrzanju reformi u procesu evropskih integracija, kako bi bila ostvarena korist za građane Srbije, sasopšteno je iz njenog kabineta.

„Članstvo u EU je strateški cilj naše države“, ponovila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Potpuno smo svesni svojih obaveza u procesu evropskih integracija u odnosu na političke, ekonomske i pravne kriterijume i u partnerstvu sa Evropskom komisijom i državama članicama nastojaćemo da ih što pre dostignemo, istakla je ministarka.

Miščević je  zahvalila Žiofreu na velikoj i značajnoj pomoći u iznosu od 165 miliona evra za hitnu pomoć u oblasti energetike, koju je prilikom svoje prošlonedeljne posete Srbiji predstavila predsednica EK Ursula von der Lajen.

Ambasador Žiofre čestitao je ministarki Miščević na imenovanju istakavši da će njena liderska i koordinaciona uloga za sva pitanja u vezi sa EU biti ključni za uspešno suočavanje sa izazovima koji predstoje.

Naša bliska saradnja sa vama, Ministarstvom finansija i resornim ministarstvima biće od suštinskog značaja za brže usvajanje reformi zarad građana Srbije i za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana EU, rekao je ambasador i dodao da je energetski paket od 165 miliona evra opipljiv znak da EU stoji uz Srbiju u rešavanju izazova energetske krize.

To će, ukazao je ambasador, omogućiti Srbiji da podrži ugrožene porodice i privrednike poput malih i srednjih preduzeća, kako bi izašli na kraj sa visokim cenama energenata i pozvao da se nedavno objavljeni Izveštaj EK o Srbiji za 2022. godinu dobro iskoristi kao smernica za reforme.

Ukupni tempo pristupnih pregovora Srbije će i dalje zavisiti posebno od reformi u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, istakao je ambasador Žiofre, a kada je reč o vladavini prava, dodao je, potreban je dalji rad i politička posvećenost kako bi se nastavile i produbile reforme i otklonili nedostaci, posebno u ključnim oblastima pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, slobode okupljanja i procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima.

Ambasador je zajključio da bi, s obzirom na to da je Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja, zatvaranje već otvorenih poglavlja i klastera trebalo da bude sve više u fokusu.

Posebno je bilo reči i o predstavljanju sadržine Izveštaja EK o Srbiji za 2022. godinu o čemu će se ove nedelje razgovarati i na sednici Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, kako bi svi detalji i ocene bili predstavljeni i narodnim poslanicima, navodi se u saopštenju.