Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade predstavili su u subotu investicioni plan "Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027" vredan 17,8 milijardi dolara. Uvidom u najavljene projekte deluje, međutim, da je reč o rebrendiranom i proširenom planu "Srbija 2025" koji je javnosti predstavljen pre nešto više od tri godine.
„Palata Srbija“, 20. januar 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade predstavljaju investicioni plan „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“.
„Palata Srbija“, 28. decembar 2019. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predstavnici Vlade predstavljaju investicioni plan „Srbija 2025“.
Tu se sličnosti između ova dva plana ne završavaju.
Nosilac plana „Srbija 2025“ na izvestan način je bila inicijativa „Otvoreni Balkan“ (tada poznata pod nazivom „mini Šengen“) za koju su predstavnici vlasti tvrdili da će doprineti rastu BDP-a za 0,5 i 0,7 odsto godišnje, dok je zamajac plana „Srbija 2027“ organizacija specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027 koja će biti održana u novoizgrađenom kompleksu u Surčinu.
Plate i penzije: Vučić ne odustaje od optimističnih obećanja
I pre tri godine, kao i danas, govorilo se o poboljšanju životnog standarda. Prema projekcijama plana „Srbija 2025“, prosečna plata u Srbiji bi krajem iduće godine trebalo da iznosi 900 evra, a prosečna penzija između 430 i 440 evra.
Poslednji zvanični podatak govori da je prosečna plata u oktobru 2023. godine iznosila 740 evra. Vučić protekle subote izneo podatak da je prosečna plata u Srbiji trenutno 836 evra, a letvicu očekivanja podigao je još više.
Tako bi, prema najavama predsednika, prosečna plata 2025. godine trebalo da dostigne 958 evra, naredne 1.056 evra, a 2027. godine 1.400 evra.
Prema Vučićevim rečima, prosečna penzija je trenutno 391 evro, a da se očekuje da do 2027. godine ona bude 650 evra.
Mere podrške porodici: Nova obećanja o finansijskoj podršci roditeljima
Srbija se već decenijama suočava sa demografskim problemima i smanjenjem populacije. Prilikom predstavljanja plana „Srbija 2025“, predsednik Vučić je najavio da će biti izdvojeno 200 miliona evra za povećanje finansijskih davanja za novorođenu decu, subvencionisanje vrtića, za biomedicinski potpomognutu oplodnju, savetovališni rad kada je reč o reproduktivnom zdravlju mladih, zatim za zaštitu dece obolele od autizma i pomoć majkama u svakom pogledu, prilikom trudnoće i rađanja dece.
Predstavljajući plan „Srbija 2027“ izneo je konkretnije brojke – od ovog proleća će se za rođenje prvog deteta izdvajati 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara, dok se za treće i četvrto dete „mnogo više novca očekuje“.
Najavio je i da će već ove godine početi izgradnja 23 vrtića u 18 lokalnih samouprava i 67 škola u 55 lokalnih samoprava.
Izgradnja puteva: Skoro sve isto i još ponešto novo
Vučić je prilikom predstavljanja plana „Srbija 2025“ najavio da će u putnu infrastrukturu biti uloženo više od pet milijardi evra.
Tom prilikom je najavio rekonstrukciju 5.000 kilometara puteva u Srbiji, izgradnju brze saobraćajnice Sombor–Kula–Vrbas–Bečej, Novo Miloševo, Kikinda (tzv „Osmeh Srbije“), izgradnju auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, i deonice auto-puta „Vožd Karađorđe“ za šta je, kako je tada rekao, već obezbeđeno 100 miliona evra.
Vučić je krajem 2019. rekao i da će Moravski koridor biti završen za tri godine.
Tri godine su prošle, a Vučić je, predstavljajući plan „Srbija 2027“, izneo novi rok za Moravski koridor – biće, kaže, završen do 2025. godine.
Ponovo je najavio izgradnju auto-puta od Beograda do Zrenjanina koji bi, kako obećava, trebalo da bude završen 2026. godine. Brza saobraćajnica „Osmeh Vojvodine“ bi, takođe, prema Vučićevim rečima trebalo da bude uređena do 2026, a najavio je i izgradnju 41 kilometra auto-puta „Vožd Karađorđe“.
Do 2027. je, između istalog, najavio izgradnju Fruškogorskog i Dunavskog koridora, brze saobraćajnice Šabac – Loznica, auto-puta Sremska Rača – Kuzmin, brze saobraćajnice Novi Pazar – Kraljevo, kao i nastavak izgradnje auto-puta ka Crnoj Gori.
Plan „Srbija 2027“ je nešto ambiciozniji u odnosu na prethodni kada je reč o železničkom saobraćaju. Naime, prema planu „Srbija 2025“ bilo je planirano ulaganje od 3 milijarde i 33 miliona evra u železničku infrstrukturu, u šta je bilo uračunato i milijardu i 700 miliona evra za beogradski metro.
Prema Vučićevim rečima, planirana je izgradnja i rekonstrukcija više od 2.000 kilometara železničke infrastrukture. Brza pruga do Subotice trebalo bi da bude završena do kraja ove godine, a planira se i izgradnja 230 kilometara brze pruge od Beograda do Niša, čime će putovanje između dva grada biti skraćeno na sat i 45 minuta.
Plan „Srbija 2027“ predviđa i konačni završetak železničke stanice Prokop, izgradanju železničke stanice Novi Beograd i pruge do Nacionalnog stadiona kojom bi i beogradski aerodrom bio povezan sa centrom grada.
Nauka i obrazovanje: Glavna promena izgradnja BIO4 kampusa
Prilikom predstavljanja plana „Srbija 2025“ premijerka Ana Brnabić je najavila ulaganja od 100 miliona evra za nauku i obrazovanje, opremu, istraživanje, kako bi Srbija postala lider u naučno-tehnološkoj revoluciji.
Tada je najavljivala i da će u razvoj veštačke inteligencije biti uloženo 90 miliona evra, jer Srbija želi da budemo među vodećim zemljama u Evropi.
Iste teme bile su u fokusu izlaganja predsednice Vlade prilikom predstavljanja plana „Srbija 2027“, pa je tako najavila da će u naredne četiri godine u veštaku inteligenciju država uložiti oko 70 miliona evra, na šta, kako je rekla, dolate i ulaganja privatnog sektora.
Brnabić je rekla i da će još 30 miliona evra biti izdvojeno za nabavku novog superkompjutera do kraja 2025. godine, kao i da će između 150 i 200 miliona evra biti izdvojeno za dodatnu naučnu, istraživačku, inovacionu infrastrukturu.
Premijerka Brnabić je rekla i da je izvoz IT sektora 2023. godine bio viši od 3,5 milijardi evra, a da će 2027. dostići deset milijardi, što je „kvantni skok u odnosu na sve što smo uradili do sada“.
Posebna pažnja bila je posvećena možda i najambicioznijem naučno-istraživačkom projektu u Srbiji – BIO4 kampusu – u koji će, prema rečima ministarke nauke Jelene Begović, biti uloženo 450 miliona evra.
Ne može bez litijuma?
Zanimljivo je i premijerka Brnabić, prilikom predstavljanja plana „Srbija 2025“ rekla da ako Srbija bude pametno radila, može postati svetski centar za proizvodnju baterija i električnih vozila, jer ima 10 odsto svetskih rezervi litijuma.
Vlada Srbije je u međuvremenu, međutim, odustala od projekta eksploatacije litijuma, nakon velikih protesta građana i ekoloških aktivista.
Da na litijum ipak nije „stavljena tačka“ nagovestio je predsednik Vučić prilikom predstavljanja plana „Srbija 2027“.
„Smatram da je to naša obaveza, ali prošla vlada nije prihvatila moju ideju i mislili su da je možda lakše da se to ne prihvati zbog uličnih demonstracija (…) Neka vlada razmisli, ali mi o tome večeras nećemo da govorimo“, zaključio je Vučić.
Zdravstvo: I dalje se najavljuje završetak tri klinička centra
Planom „Srbija 2025“ bilo je predviđeno ulaganje 600 miliona evra u zdravstvo, odnosno izgradnju 16 novih bolnica, šest novih klinika i dva nova klinička centra.
Vučić je tada najavljivao završetak radova na Kliničkom centru Srbije, izradu tenderske dokumentacije za Klinički centar Kragujevac i početak izgradnje Kliničkog centra Vojvodine.
Nastavak radova u pomenuta tri klinička centra Vučić je najavio i prilikom prezentacije plana „Srbija 2027“, a pomenuo je i izgradnju Tiršove 2, izgradnju novog GAK-a „Narodni front“ na Bežanijskoj kosi, Instituta za ortopediju, Onkološkog centra i rekonstrukciju „gotovo svioh porodilišta“.
Sport: Nacionalni stadion kao konstanta
Velika pažnja je pre tri godine bila posvećenja ulaganju u sportsku infrastrukturu. Vučić je tada najavljivao izgradnju nacionalnog stadina u Beogradu, gradskih stadiona u Subotici, Leskovcu, Zaječaru, Kraljevu, Loznici, Kruševcu, Vranju i Novom Pazaru, multifunkcionalna dvoranu u Košutnjaku, Nacionalni odbojkaški centar, Atletski centar u Ćupriji, kompleks bazena u Vrnjačkoj banji, Košarkaški nacionalni trening centar…
Budući da je nacionalni stadion planiran uz kompleks u kom će se održati Ekspo izložba, pod sloganom „Igraj za čovečanstvo – sport i muzika za sve“, taj projekat je očekivano ključan u planu „Srbija 2027“ kada je reč o sportskoj infrastrukturi, i radovi na njegovoj izgradnji bi, prema najavama nadležnih, trebalo da počnu već ovog proleća.
U međuvremenu su izgrađeni stadioni u Leskovcu, Loznici, Zaječaru. Mnogi objekti iz plana „Srbija 2025“ više se ne pominju, ali se najavljuje izgradnja novog stadiona „Čika Dača“ u Nišu. Takođe, umesto vaterpolo centra u Vrnjačkoj Banji, najavljena je izgradnja akvatik centra pored Nacionalnog stadiona u Surčinu.
Energetika: Planovi „pozeleneli“
Planom „Srbija 2025“ bilo je planirano ulaganje 500 miliona evra u energetiku – pre svega za dodatne kapacitete skladištenja gasa, novi blok termoelektrane Kolubara B i izgradnju gasne mreže.
„Srbija 2027“ je više okrenuta „zelenoj agendi“, pa se tako govori o reverzibilnoj hidro-elektrani Đerdap 3, kao i reverzibilnoj hidro-elektrani Bistrica za koju Vučić kaže da „nećemo imati struje, ako to ne izgradimo“.
Najavljuje se i izgradnja vetroelektrane „Kostolac“, kao i 1GW solarnih elektrana na jugu i istoku Srbije.
Ekspo samo „etiketa“ za još jedan paket obećanja
Kad se sagleda spisak najavljenih projekata, deluje da je „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“ samo proširen i rebrendiran plan „Srbija 2025“.
Specijalizovana međunarodna izložba „Ekspo“ zapravo je režimu poslužila kao fino pakovanje ili ektiketa za novi set obećanja. Uostalom, troškovi izgradnje samog kompleksa u Surčinu, u kom će izložba biti održana, prema rečima nadležnih, iznose 1,7 milijaradi evra.
Iako jeste reč o velikoj sumi, koja će usled „leks specijalisa“ za Ekspo biti utrošena mimo Zakona o javnim nabavkama i bez tendera za izbor izvođača, to je tek jedna desetina planiranih troškova iz plana „Srbija 2027“.
Podsetimo i da prethodni plan – „Srbija 2025“ – ne postoji kao zvaničan dokument koji je usvojila Vlada.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare