Molbe nema ko da čuje: Roditelji već 10 godina mole za zakon o roditelju-negovatelju

"Hajde majka da da vodice. Ajde pijemo vodicu, važi? Aj pijemo vodicu, polako, da se ne zagrcneš. (...) E, tako", kaže Mitrova majka Slađana Čomić dok pomaže sinu da popije vodu.

Tako Mitar, dvadesetosmogodišnji mladić sa cerebralnom paralizom, obavlja svakodnevne potrebe.

Mitrov komšija i najbolji drug, tridesetsedmogodišnji Željko, suočen je sa istom dijagnozom. Otac mu pomaže da ustane sa kreveta.

"Jedino diše bez tuđe pomoći, ne trebaju kiseonik-aparati. Sve ostalo - vode ne može da pije sam, da jede, da se obuče, toalet, kupanje", kaže Mitrov otac Milan Žiga.

Čak ni spavanje nije aktivnost koju junaci ove priče mogu da obavljaju bez nadzora.

"Noću se dešavaju ti epi napadi, dešavaju se spazmi, dešavaju se mnoge promene koje, eto, mi ne želimo, ali ta dijagnoza donosi svašta. Naša neizvesnost je jako, jako, jako problematična i kažem, uz to dete neko mora da bude 24 sata", kaže Mitrova majka Slađana Čomić.

I jeste. Njihovi roditelji. A da bi to mogli žrtvovali su mnogo - privatan život, posao, a sa njime i čoveka dostojnu egzistenciji. Sve to ne bi morali da je usvojen zakon o roditelju-negovatelju za čiju se primenu pojedinci i organizacije bore dugo, na različite načine.

Čitava decenija i veliki broj onlajn peticija. Sve to stoji iza zakona, kojim bi se izjednačio status roditelja-negovatelja i hranitelja, a to bi im umnogome olakšalo život.

Status roditelja negovatelja, prema predlogu zakona kojim se on definiše, priznaje se roditelju koji živi sa detetom koje je u zadovoljavanju osnovnih potreba potpuno zavisno od pomoći i nege drugog lica ili detetom kojem je zbog održavanja života neophodno pružanje specifične nege izvođenjem medicinskih, odnosno tehničkih zahvata za koje je roditelj osposobljen, a zbog kojih je dete od njega u potpunosti zavisno.

"Nama je najvažnije da nas sistem prepozna kao negovatelje i da nam omogući to osnovno pravo, a to je radni staž i zarada", navodi Slađana Čomić.

To osnovno pravo može se, i to odavno, ostvariti u svim zemljama u regionu. U Srbiji je Zakon o roditelju-negovatelju pre godinu dana ušao u skupštinsku proceduru. I tu zastao.

Bilo kakav vid pomoći od države je jako, jako teško ostvariti.

"Zamolila bih predsednika, ministre, poslanike da uzmu u razmatranje taj naš zakon, jer bukvalno neka naša sudbina dalje je u njihovim rukama. Mi jednostavno na ovakav način niti možemo mi da živimo, niti ta deca imaju normalan život", navodi Slađana Čomić.

Da li će ovaj zakon doći pred poslanike u novom sazivu parlamenta, pokušali smo da saznamo.

Pogađate - nismo. Pa se pitamo: Koliko dugo se imun može ostati na ovo?