Mora da napusti Srbiju, ali mu druge zemlje ne dozvoljavaju ulazak: Piroglu slobodan, ali i dalje u opasnosti

Edževit Piroglu je Kurd, rođen 1974. godine u Turskoj. Nakon što je 2015. godine napustio svoju zemlju, otišao je u Siriju, gde je bio član kurdskih Jedinica narodne odbrane. U Srbiji je uhapšen 2021. godine, po Interpolovoj poternici koju je raspisala Turska, koja ga između ostalog tereti za članstvo u terorističkoj organizaciji.

Gotovo tri godine proveo je najpre u zatvoru, a potom u Prihvatilištu za strance, gde je štrajkovao glađu dva puta, po više od 100 dana. Kada je imao manje od 50 kilograma, prebačen je u bolnicu.

Apelacioni sud u Beogradu dva puta je ukinuo, a treći put preinačio odluku Višeg suda o Pirogluovoj ekstradiciji Turskoj.

Iz Prihvatlišta za strance pušten je 9. jula, kada je dobio rešenje MUP-a da Srbiju mora da napusti u roku od 30 dana. U narednih desetak dana, ispostavilo se da je samo delimično slobodan - jer su dva njegova pokušaja da napusti Srbiju završena bez uspeha.

“Nakon 9. jula, namera mu je najpre bila da otputuje u Brazil preko Ciriha, ali mu nije omogućeno čekiranje karte, zato što nema tranzitnu vizu za Švajcarsku”, rekao je za N1 Pirogluov advokat Milan Vuković.
Piroglu je posle toga pokušao da otputuje u Jordan preko Beča, ali mu Austrija nije dozvolila ulazak u avion, iako je, podseća njegov advokat, na sajtu austrijske ambasade navedeno da, za turske državljane koji putuju u Jordan, tranzitna viza nije potrebna.

“Iako je avio komapnija Austrian airlines izvršila čekiranje karte, na gate-u je obavešten da mu je austrijska policija uskratila ukrcavanje u avion, jer ga smatraju rizičnim putnikom. Policija nije dužna da da obrazloženje na tu odluku i na nju nismo mogli da se žalimo. Eventualno bi mogao da se vodi upravni postupak pred nadležnim organima Republike Austrije”, objasnio je Milan Vuković.

Purogluu je ranije odbijen i zahtev za azil u Srbiji. Ako do 9. avgusta ne uspe da ode iz ove zemlje, jedna od mogućnosti je da ode u države kao što su Crna Gora, Severna Makedonija ili BiH, za koje mu viza nije neophodna.

Advokat Vuković objašnjava da se, imajući u vidu da je pravosnažno odbijena zamolnica Turske za Pirogluovo izučenje, “načelo ne bis in idem” (zabrana ponovnog suđenja) odnosi na Srbiju, ali ne i na druge zemlje.

“U praksi bi to značilo da bi odlaskom u zemlje za koje mu nisu potrebne viza i tranzitna viza, kao što su Crna Gora, Severna Makedonija ili BiH, Piroglu bio procesuiran i bio bi vođen postupak izručenja Republici Turskoj. S obzirom na značaj Turske u tim zemljama, on bi sigurno bio izručen, tako da bi postupak u Srbiji bio obesmišljen”, kaže Vuković.

“U Turskoj mi preti teška tortura”

Pred Apelacionim sudom u Beogradu, Piroglu je negirao sve što mu Turska stvalja na teret - članstvo u terorističkoj organizaciji, tešku pljačku, izazivanje straha i opšte opasnosti, ucenu i teško oštećenje imovine.

“U Turskoj sam optužen za terorizam jer sam član JPG, a zna se da ta organizacija od strane nijedne zemlje na svetu nije registrovana kao teroristička”, rekao je Piroglu pred Apelaconim sudom.

Vuković navodi da za krivična dela za koja se Piroglu tereti, Turska nije dostavila “odgovarajuće dokaze iz kojih bi proizilazila osnovana sumnja” da je učinio neko od dela navedenih u zamolnici Turske.

Piroglu je pred Apelacionim sudom naglasio da bi se, u slučaju da bude vraćen u Tursku, suočio sa “teškom torturom”.

“Sigurno je da je, ukoliko budem izručen Turskoj, prva stvar koja će mi se desiti - teška tortura. Takođe, ako bih otišao tamo, ne bih imao mogućnost da se na pravi način branim. Nema mogućnosti da se tamo pravni postupak sprovede pravedno. Tamo u zatvoru nema mogućnosti... Moj život je tamo u opasnosti, to je sigurno”, rekao je Piroglu, navedeno je u zapisniku sa pretresa u koji je portal N1 imao uvid.

On je naglasio da je u Turskoj optužen za terorizam zato što je Kurd i da je, kao student bio zagovornik “naprednih socijalističkih ideja u ime turske populacije koja je studirala”.

“To je značilo, čim govorite o pravima nekih zajednica, da će vam biti suđeno za terorizam... Nisam, naravno, samo ja u pitanju; takva procedura se sprovodi prema svim mislećim ljudima, kao što su umetnici, pisci i svi koji javno izražavaju svoje mišljenje”, rekao je Piroglu.

Tretman u Srbiji

Advokat Milan Vuković kaže da je prvostepeni sud u Srbiji “učinio povredu postupka prema zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, jer Piroglua nije saslušao pre donošenja rešenja o ekstradiciji”.

“Takođe, nije postupio po dva ranija rešenja Apelacionog suda u Beogradu da se od Turske zatraži prevod zamolnice i dokumentacije na srpski jezik. Iskazi svedoka koji se citiraju u zamolnici Turske su iskazi dati pod prinudom. Reč je o Kurdima zarobljenim u Siriji. Iskazi drugih svedoka za krivična dela ucene, izazivanja opasnosti, oštećenja tuđe imovine su protivrečni. Čak i oštećeni za krivično delo ucene Jusuf Gekman je izjavio da prema njemu nije niko vršio ucenu”, kaže Vuković.

Ratibor Trivunac iz Inicijative za slobodu Edževita Piroglua je 8. jula na konferenciji za novinare u Medija centru naveo da je Piroglu u Prihvatilištu za strance štrajkovao glađu više od 100 dana.

“Ono što je za mene zastrašujuće, jeste to što Piroglu, posle 110 dana štrajka glađu, kada je pao ispod 50 kilograma, iz tog logora za migrante koji operiše pod nazivom Prihvatilište za strance, nije premešten u bolnicu po automatizmu. Bilo je potrebno da tražimo privremenu meru Evropskog suda za ljudska prava. Dakle, tek kada je taj proces pokrenut, Srbija ga je prebacila u bolnicu, da bi se izbeglo da taj sud na to natera Srbiju pravnim putem. Tada je nastavio štrajk još 30 dana. On je i pre godinu i po dana bio u istoj situaciji - tada je 136 dana štrajkovao glađu”, rekao je Trivunac.

Opasnost od progona

Prema Zakonu o strancima, ukoliko do 9. avgusta ne napusti Srbiju, MUP može da započne proces prinudnog udaljavanja Edževita Piroglua.

“Da bi se to sprovelo, MUP može da mu odredi stalan boravak na određenoj adresi, uz javljanje policiji, a sve da ne bi ometao ili sprečio prinudno udaljenje”, objašnjava Vuković,

On naglašava da postoje svi razlozi se zatraži odlaganje prinudnog izvršenja, posle 8. avgusta.

“To je moguće na osnovu člana 83 stav 1, Zakona o strancima, zbog opasnosti od progona zbog nacionalne pripadnosti i političke aktivnosti - što bi se dogodilo ukoliko bi okrivljeni Edževit Piroglu bio izručen Republici Turskoj”, naveo je advokat Milan Vuković.