Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je beskompromisnu borbu protiv korupcije u kojoj neće biti zaštićenih. Rečeno-učinjeno. Iako su se mnogi stručnjaci iz oblasti prava složili da Vučić nije nadležan i da ne bi on trebalo da najavljuje hapšenja, poslednjih dana svedočimo hapšenjima javnih funkcionera, ali i onih koji su na neki način povezani sa Srpskom naprednom strankom.
Prvi na udaru najavljene borbe protiv korupcije našli su se Milorad Grčić, predsednik opštine Obrenovac i bivši direktor EPS-a, kao i biznismen i kum nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, Aleksandar Papić, koji je takođe neko vreme imao funkciju u EPS-u, piše Danas.
Sledećeg dana je uhapšeno nekoliko inspektora koji su dali dozvole za rad staračkom domu u Barajevu u kojem je u požaru poginulo osmoro ljudi.
Nalog za hapšenje izdat je za još jednog biznismena iz Vojvodine Vladimira Vrbaškog takođe poznatog po bliskosti sa režimom, ali i pominjanju u brojnim aferama.
Međutim, deo stručne javnosti je već izrazio sumnju da se ovde ne radi o suštinskoj i iskrenoj borbi protiv korupcije, već da se hapse oni koji ne stoje na vrhu koruptivne mreže, koji su ili istrošeni partijski kadrovi ili oni sa kojima vlast na ovaj način želi da se obračuna.
U međuvremenu, Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac sastala se se ambasadorom EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom. Jedna od tema razgovora je bila, kako je navedeno, i moguća saradnja VJT sa kancelarijom Evropske javne tužiteljke Laure Koveši.
Srbija čeka na Lauru Koveši, ali ćemo, ipak, morati da pronađemo svoju
Prema rečima naših sagovornika, jedno su želje, a drugo je realnost.
Laura Koveši je Evropska javna tužiteljka koja je zadužena za ekonomsku sigurnost Evropske unije. Pošto Srbija nije deo EU, ne postoji zakonski osnov po kome bi ova tužiteljka, ali i bilo koja druga mogla da postupa na teritoriji Srbije, smatraju sagovornici Danasa.
Pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić za Danas kaže da Laura Koveši kao evropska tužiteljka ne može da postupa direktno u Srbiji, već samo u zemljama Evropske unije.
„Saradnja je i do sada bila moguća putem međunarodne pravne pomoći i te saradnje je i bilo, jer vrlo često saznajemo da evropske institucije našim službama dostavljaju podatke o važnim predmetima, pre svega organizovanog kriminala. Vest koja se pojavila u medijima više služi da uspostavi već potpuno skrhanu sliku o domaćoj Vrhovnoj javnoj tužiteljki koja bi da se „okoristi“ o antikorupcijski imidž Laure Koveši. Srbija bi najbolje sarađivala sa Evropskom unijom kada bi počela sa hapšenjima po osnovu podataka koje je Europol dostavljao Srbiji. Za to nisu potrebni nikakvi sastanci, već konkretna akcija“, kaže Sofija Mandić za Danas.
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić je vrlo sličnog mišljenja kao i naša sagovornica Sofija Mandić.
On objašnjava da Laura Koveši može da preduzima radnje samo na teritoriji EU, ali da može da postupa i prema licima van EU uključujući i Srbiju ukoliko bi postojala sumnja da su ta lica na neki nezakonit način finansijski oštetila Evropsku uniju.
Mišljenja je da je sastanak Zagorke Dolovac i Emanuelea Žiofrea moguća najava postizanja bilateralnog sporazuma o saradnji sa evropskim tužilaštvima koji su do sada potpisale sve zemlje Zapadnog Balkana.
„Evropski javni tužilac Laura Koveši ne bi mogla sama da sprovodi istragu u Srbiji i u slučaju da je sporazum potpisan. Svrha sporazuma bi mogla da bude da se olakša saradnja i razmena informacija u oblasti krivičnog pravosuđa. Za izručenje lica i prikupljanje dokaza bi se i dalje primenjivali multilateralni instrumenti pravosudne saradnje kako, recimo, stoji i sporazumu sa Crnom Gorom. Verujem da bi slična odredba mogla da se nađe i u Sporazumu koji bi potpisala Srbija.
Majić: Postupanje Laure Koveši samo u teoriji, u praksi teško
Sudija Miodrag Majić za Danas kaže da tema koja se plasira u javnosti oko mogućeg uključivanja evropske tužiteljke Laure Koveši, prema njegovom mišljenju nije nešto što bi uopšte trebalo da bude u fokusu, ako se uzmu sadašnje društvene okolnosti.
„Tema oko Laure Koveši se pojavila nakon sastanka Zagorke Dolovac sa ambasadorom EU, ali mislim da to uopšte nije bila glavna tema njihovog sastanka. Evropska tužiteljka je na mestu koje od nje zahteva da brine o ekonomskim interesima EU i njena stvarna nadležnost je samo na teritoriji EU i njenim državljanima. U teoriji, ona bi mogla da postupa i prema našim državljanima, ukoliko bi postojale sumnje da je neko od njih ugrozio ekonomske interese EU“, kaže sudija.
Ipak, on napominje, da bi čak i u tom slučaju morao da se ostvari još jedan uslov.
„Čak i ako bi neki naš državljanin izvršio neko krivično delo vezano za sredstva EU, nadležnost tužiteljke da postupa u tom predmetu bi mogla da postoji jedino ako posledica tog krivičnog dela nastupila na teritoriji Evropske unije“, pojašnjava sagovornik Danasa.
Antonijević: Saradnja je moguća i poželjna
Pravnik Milan Antonijević kaže da Evropski javni tužilac (EPPO), na čijem je čelu Laura Koveši, ima nadležnost da istražuje i procesuira krivična dela koja utiču na finansijske interese Evropske unije, poput prevara, korupcije ili prekograničnih prevara sa PDV-om. Međutim, on navodi, da se nadležnost EPPO-a trenutno prostire samo na države članice EU koje učestvuju u ovoj inicijativi. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije deo EPPO-a, te stoga Laura Koveši nema direktnu nadležnost da postupa u Srbiji.
„Ipak, saradnja između srpskih pravosudnih organa i kancelarije Evropskog javnog tužioca je moguća i poželjna, posebno u slučajevima koji se odnose na zloupotrebu sredstava EU u Srbiji. Nedavni sastanak Vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i ambasadora EU u Srbiji, govori upravo o mogućnostima uspostavljanja takve saradnje. Vidljiva je saradnja našeg i tužilaštva i institucija EU u krivičnopravnoj oblasti, kao što su EUROJUST i njegova specijalizovana mreža za visokotehnološki kriminal“, navodi Antonijević.
On dodaje da postoje i mogućnosti za razmenu informacija u vezi sa predmetima korupcije koji se odnose na upotrebu sredstava EU u Srbiji i da se tu može očekivati i saradnja.
„Ne treba zaboraviti da sada u Srbiji otpočinje aktivnija borba protiv korupcije, tako da je dobro da i Laura Koveši podeli svoja iskustva sa našim institucijama. Dakle, iako Laura Koveši nema formalnu nadležnost da direktno postupa u Srbiji, kroz međunarodnu pravnu pomoć i saradnju sa srpskim tužilaštvima moguće je zajedničko delovanje u slučajevima koji uključuju finansijske interese EU“, kaže Milan Antonijević.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare