Može li zabrana izvoza nafte da zaštiti Srbiju od krize ili je bolje da smanji akcize

Ormuski moreuz jedan je od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu za transport sirove nafte. Tuda se tankerima dnevno preveze oko 15 miliona barela, odnosno oko 20 odsto svetske nafte, do Azije i Evrope. Međutim, zbog pretnje od iranskih raketnih napada, ovaj moreuz u Persijskom zalivu je blokiran, pa njime više ne prolazi nijedan tanker.

Zbog nemogućnosti izvoza, skladišta nafte se pune, a zemlje na Bliskom istoku smanjuju proizvodnju. Posledica je vrtoglavi skok cene nafte, a time i naftnih derivata. Gde je tu Srbija?

“Nije nam jednostavno, lokalni, regionalni i globalni problem i svi se dešavaju istovremeno”, kaže Tomislav Mićović, predsednik udruženja naftnih kompanija Srbije.

U prevodu, Srbija je trostruko pogođena. Globalno - jer, prema procenama stručnjaka, 40 odsto nafte koju koristi NIS dolazi iz Iraka. Regionalno - jer je prestala doprema sirove nafte rafinerijama u Mađarskoj i Slovačkoj, pa te rafinerije više ne izvoze u region, već rade samo za sopstvena tržišta. I lokalno - NIS je pod američkim sankcijama i još nerešenog statusa.

“U suštini na primer da se sad i dozvoli evropskim zemljama da kupuju rusku naftu, mi imamo američku zabranu i ne možemo da kupujemo rusku naftu. Tako da bi Amerika morala da nam dozvoli da sutra uvozimo za NIS naftu iz Rusije”, kaže Jelica Putniković, urednica portala “Energija Balkana”.

Da bi zaštitila domaće tržište od podivljalih cena nafte, Vlada Srbije rešila je da na 10 dana zabrani izvoz nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

"Mi smo novembra 2023. godine imali zabranu izvoza dizela i to su kratkoročne mere koje kad u jednom trenutku zaustavite podižu vam zalihe u državi. Međutim, te 2023. NIS je radio u punom kapacitetu i mogao je to da uradi. U ovom trnutku upravljati njihovim poslovnim aktivnostima, kad su i ovako ranjeni, to baš neće dobre efekte po NIS ostaviti", kaže Mićović.

„Država mora da iskalkuliše da li joj je bolje da smanji akcize. Znači više od 50 odsto su zahvatanja države iz maloprodajne cene i mislim da joj se više isplati da se odrekne tog prihoda u budžet da ne bi došlo do lančanog poskupljivanja raznoraznih proizvoda”, kaže Putniković.

A hoće li doći do toga, ne samo u Srbiji, već i u svetu, čini se najviše zavisi od reči i dela predsednika Amerike, jer nakon što je Donald Tramp rekao da bi rat sa Iranom mogao da se završi "vrlo brzo", cena nafte pala je sa 120 na 88 dolara po barelu u veoma kratkom roku.