"Mrdićevi zakoni" i zvanično na snazi - šta njihova primena znači u praksi

Od danas mogao bi se povećati broj krivičnih postupaka zbog iznetih mišljenja na društvenim mrežama, jer Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal prelazi iz ingerencije Vrhovnog u Više javno tužilaštvo u Beogradu.

"Istina je partikularno se ojačava položaj trenutnog glavnog javnog tužioca VJT-a u Beogradu Nenada Stefanovića, koji je u struci ovekovečen kao glavni lojalista Aleksandra Vučića. Imamo i to da će Nenad Stefanović odlučivati o prigovorima o obaveznim uputstvima svih najvećih beogradskih javnih tužilaštava", rekao je Nemanja Đurić iz Sindikata sudske vlasti.

Ali najznačajnija izmena Mrdićevih zakona je ipak ona koja se odnosi na upućene tužioce, a time je direktno pogođeno Tužilaštvo za organizovani kriminal. Većina njihovih postupaka mogla bi biti blokirana, jer u roku od 30 dana oni moraju da se vrate u matična tužilaštva. Vlast bi da popravi štetu pa traži da se svi oni zadrže kroz ponovno upućivanje.

"Ukoliko se desi da raspišu konkurs i da izvrše popunu, ako ne popuno onda bar u dobroj meri onda je očigledno da rade svoj posao savesno i u skladu sa zakonom. Ukoliko se desi da se opet pribegne rešenju upućivanja - to je onda očigledan uticaj nekih faktora. Ne tvrdim da je izvršna vlast, liči na to, ali nekih faktora koji mogu da nametnu svoju volju tom telu", rekao je advokat i bivši tužilac TOK-a Aleksandar Milosavljević.

Vršioci funkcija glavnog tužioca i predsednika suda više neće biti u tom statusu do godinu dana, već najduže do tri. Predsednici sudova imaće od danas pravo na reizbor. Eksperti veruju da takva mogućnost smanjuje njihovu otpornost na spoljne pritiske.

S druge strane rad Tužilaštva već opstruišu državni organi bez kojih ne mogu da istražuju. A koja je najveća bojazan?

"Da to postane nešto normalno. Daimamo ovakve kadrove u MUP-u kakve imamo, da se rasformiraju grupe da ne odgovaraju ni druga tela ni poreski organi da ne odgovaraju na dopise javnog tužilaštva", rekao je Nemanja Đurić.

Zbog ovakvih izmena ustali su struka i javnost, a oštro kao nikada ranije reagovao je zvanični Brisel. Komesar za pravosuđe od ministra pravde tražio je obustavu primene i hitnu reviziju i podsetio ga da nisu tražili mišljenje ni od Venecijanske, ni Evropske komisije, ali ni relevantnih aktera.

"Ta primedba stoji. Ja ne bežim od te primedbe, kao što ne bežim ni od toga da sam ja kao ministar odgovoran za sprovođenje i primenu. Zatražli smo "post ante" posle usvajanja mišljenje Venecijanske komisije. Spremni smo ako su te neke suštinske primedbe da uđemo u proces korekcije", rekao je ministar pravde Nenad Vujić.

Ispravnije, "ex post" će se o mišljenju misliti, pa možda menjati, a možda stopirati. Svega toga ne bi bilo da se mišljenje tražilo "ex ante".