Ona je članove Nastavno-naučnog veća u pismu do kog je došao N1 obavestila da je na sednici Saveta Medicinskog fakulteta u Beogradu koja je održana 2. septembra doneta odluka kojom se konstatuje prestanak njenog mandata na funkciji dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Simić se u pismu posebno zahvaljuje članovima Saveta iz reda nastavnika Medicinskog fakulteta u Beogradu koji su je na sednici podržali i napustili je u trenutku kada je počela rasprava o pitanju njenog razrešenja.

Podsećamo, dekanka je smenjena na sednici održanoj u utorak 2. septembra, zbog navodnog kršenja Kodeksa profesionalne etike, kako je obrazložio presedavajući Saveta dr Marko Lens.

Smenjena dekanka u pismu tvrdi da su neistiniti navodi koji se pominju u razlozima za razrešenje i odgovara na svaki od njih pojedinačno:

Nepravilnosti u radu biobanke

Termin biobanka u nekoliko radova moje grupe je korišćen za repozitorijum bioloških uzoraka sa urednim etičkim dozvolama. Ovi uzorci su bili dostupni isključivo istraživačima unutar Laboratorije za funkcionalnu genomiku i proteomiku. Nakon posete inspekcije Uprave za biomedicinu nikada nisu dostavljene nikakve mere koje bi trebalo preduzeti ovim povodom.

• Netačno je da na Institutu za medicinsku i kliničku biohemiju postoji nelegalna DNK biobanka. Navodi o nelegalnoj DNK biobanci su i terminološki pogrešni, htelo je da se kaže na Institutu za medicinsku i kliničku biohemiju postoji banka ćelija i tkiva, a što je netačno jer se ova banka ćelija i tkiva prema Zakonu o ljudskim ćelijama i tkvima odnosi na poslove obrade, očuvanja, skladištenja i distribucije ljudskih ćelija i tkiva koje koriste za primenu u i na ljudima, a ne na pomenute poslove u svrhu sprovođenja naučnih istraživanja.

• Rešenje Ministarstva zdravlja kojim su privremeno obustavljena naučna istraživanja u oblasti zdravstva za čije sprovođenje nije pribavljena etička dozvola zdravstvenih ustanova se ne odnosi na projekte Laboratorije za funkcionalnu genomiku i proteomiku već na ona istraživanja na MFUB u kojima nije pribavljena etička dozvola odgovarajućih zdravstvenih ustanova.

Podnošenje ostavke svih članova Etičke komisije

Netačno je da su svi članovi Etičke komisije podneli ostavku, deset jeste, dok su četiri člana ostala u EK. Članovi koji su podneli ostavku su naveli da su ostavke podneli iz ličnih razloga, navodi dekanka.

Navod da MFUB ne želi da postupi po rešenju Ministarstva zdravlja kojim su privremeno obustavljena naučna istraživanja u oblasti zdravstva za čije sprovođenje pribavljena etička dozvola zdravstvenih ustanova

"Ova tvrdnja je neistinita jer je nakon prijema pomenutog rešenja, a nakon usmene komunikacije sa Ministarstvom zdravlja sačinjen dopis u kome se traži formiranje zajedničke Radne grupe MFUB i Ministarstva zdravlja koja bi unapredila dosadašnju praksu i dala jasna uputstva o tumačenju zakonske regulative (prilog 2). Svim istraživačima na aktivnim projektima MFUB, kao i studentima doktorskih studija je naloženo da postupe po nalogu Ministarstva zdravlja ukoliko nemaju etičke dozvole zdravstvenih ustanova-nastavnih baza MFUB", istakla je Simić.

Ona je u prilogu pisma uključila i dokumentaciju iz evropskog projekta Uromol o kome su se, kako dodaje, pojavile neistine u medijima.

"U ovom projektu je rađeno istraživanje biomarkera neinvazivnog karcinoma mokraćne bešike. Korišćeno je oko 300 miligrama od ukupnog tkiva tumora mokraćne bešike koje je hirurški odstranjeno prilikom lečenja pacijenata sa tumorom mokraćne bešike. Pored toga, korišćeno je i nekoliko mililitara krvi koja je uzimana prilikom rutinskih biohemijskih analiza. Pacijenti su o svemu informisani i potpisali su informisani pristanak. EK našeg MFUB ne čuva više dokumenta zbog proteka roka od 10 godina, ali je deo isprava sačuvan u laboratoriji", navodi profesorka.

U prilog pisma dodala je i ugovor sa Klinikom u Danskoj, tri etičke dozvole MFUB, dve izvozne dozvole Ministarstva zdravlja i jedna uvozna dozvola Ministarstva zdravlja za pločice koje su vraćene.

"Informisane pristanke je trebalo čuvati tri godine prema prvoj etičkoj dozvoli, odnosno deset godina posle uzimanja uzoraka prema ugovoru sa Danskom. Za druge dve etičke dozvole Etička komisija nije tražila ponovne informisane pristanke, jer pacijentima nije uziman dodatni materijal, a dodatna istraživanja koja su rađena u Danskoj su se sprovodila u svrhu koja je kompatibilna sa svrhom za koju je pribavljen biološki materijal. Iako je protekao rok za čuvanje dokumentacije za projekat Uromol, veliki deo informisanih pristanaka je nađen na Klinici za urologiju prilikom nenajavljene posete inspekcije Uprave za biomedicinu sa ostalom dokumentacijom koja je uključivala ankete i patohistološke nalaze", navodi Simić.

"Pravno tumačenje zašto je smena nezakonita"

Ona je sa članovima Naučno-nastavnog veća podelila i pravno tumačenje zašto je odluka o njenoj smeni nezakonita:

"Članom 64 stav 5 Zakona o visokom obrazovanju propisano je da organ poslovođenja, odnosno dekan ne može biti lice koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo protiv polne slobode, falsifikovanja isprave koju izdaje visokoškolska ustanova ili primanja mita u obavljanju poslova u visokoškolskoj ustanovi, odnosno koje je pravnosnažnom presudom osuđeno na kaznu zatvora za drugo krivično delo, kao ni lice koje je teže prekršilo kodeks profesionalne etike odnosno lice koje je razrešeno dužnosti organa poslovođenja u skladu sa ovim zakonom, kao i lice za koje je Agencija za borbu protiv korupcije dala preporuku za razrešenje".

Pored pozivanja na brojne članove zakona na osnovu kojih je njena smena nezakonita, Simić je navela i da Uprava za biomedicinu nije nadležna da vrši nadzor na sprovođenjem naučnih istraživanja u oblasti zdravstva na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

"Nadležnost Uprave za biomedicinu je ograničena na kontrolu sprovođenja propisa u zdravstvenim ustanovama, a na Institutu za medicinsku i kliničku biohemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu nad čijim poslovanjem je ova uprava sprovela nadzor se ne obavlja zdravstvena delatnost. Izveštaj Uprave za biomedicinu svakako ne može biti dokument na osnovu koga se utvrđuje da sam prestala da ispunjavam uslove za izbor dekana – to može biti samo odluka Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu", naglasila je.

Naučna istraživanja u oblasti zdravstva (za razliku od medicinskih istraživanja) se, kako dodaje, mogu sprovoditi samo u ustanovama koje su akreditovane od strane Odbora za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija Republike Srbije, u skladu sa primenjivim propisima.

"Prema mojim saznanjima, veoma mali broj zdravstvenih ustanova je akreditovan za sprovođenje naučnih istraživanja (Institut za onkologiju i radiologiju, Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Institut za virosologiju, vakcine i serume „Torlak“). Akreditacija za sprovođenje naučnih istraživanja u oblasti zdravstva je obavezan uslov za učešće u najvećem broju međunarodnih i svim domaćim naučnoistraživačkim projektima. Ukazujem na to da od mesta u kome se sprovodi naučno istraživanje (naučnoistraživačka organizacija) treba razlikovati situaciju kada se naučnoistraživačka organizacija u kojoj se sprovodi naučno istraživanje udružuje sa zdravstvenom ustanovom i kada se od pacijenata te zdravstvene ustanove uzima biološki materijal za sprovođenje naučnog istraživanja", navela je Simić.

Nesporno je, kako dodaje, da je nadležni zdravstveni radnik u odnosnoj zdravstvenoj ustanovi, kao istraživač koji je uključen u naučno istraživanje, u obavezi da obezbedi pristanak od pacijenata zdravstvene ustanove za učešće u istraživanju koje se sprovodi u naučnoistraživačkoj organizaciji, a u skladu sa pomenutim Helsinškom deklaracijom i Oviedo Konvencijom.

"Sa druge strane, samo odobrenje za sprovođenje naučnog istraživanja daje etička komisija naučnoistraživačke organizacije u kojoj se ono sprovodi, a u skladu sa članom 59 stav 6 Zakona o visokim obrazovanjem kojim je propisano da se naučnoistraživački, odnosno umetničkoistraživački rad obavlja i organizuje u skladu sa zakonom i opštim aktom ustanove.

Nadležnost Etičkog odbora Srbije je ograničena na davanje mišljenja o spornim etičkim pitanjima koja su od značaja za sprovođenje naučnih, medicinskih i istraživanja u oblasti javnog zdravlja u zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji", istakla je.

Sa druge strane, kako dalje piše dr Simić, bilo kakav dokument Etičkog odbora Srbije ne može biti osnov za utvrđivanje da je prestala da ispunjava uslove za izbor dekana iz razloga što Zakon o visokom obrazovanju propisuje u članu 65 stav 7 da organu poslovođenja prestaje dužnost u slučajevima propisanim u stavu 5. ovog člana danom pravosnažnosti presude, odnosno konačnosti odluke, odnosno preporuke.

Naglasila je i da jedino odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojima se utvrđuju povrede Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu proizvode obavezujuće pravno dejstvo.

Uz dalje taksativno nabrajanje zakonskih rešenja koja su, kako tvrdi prekršena pri odluci o njenoj smeni, dr Simić navodi i da mišljenja Etičkog odbora Srbije nemaju obavezujuću pravnu snagu i da se njima ne utvrđuje da li je organ poslovođenja visokoškolske ustanove povredio Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, pa ne mogu biti osnov za utvrđivanje da li je prestala da ispunjava uslove za izbor dekana.

"Iz svih navedenih razloga Medicinski fakultet u Beogradu nije ni postupio po zahtevu Etičkog odbora Srbije kojim je Etički odbor Srbije tražio od Etičke komisije da dostavi informacije u vezi sa naučnim istraživanjima u oblasti zdravstva koje se sprovode na Medicinskom fakultetu u Beogradu, niti je taj zahtev uvršten u dnevni red sednice Etičke komisije MFUB i nije ni razmatran od strane naše Etičke komisije.

Uprava za biomedicinu je protiv mene podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog toga što sam navodno učestvovala u svojstvu zdravstvenog radnika u naučnom istraživanju UROMOL za čije sprovođenje je prema mišljenju Uprave za biomedicinu potrebna dozvola za obavljanje poslova banke ćelija i tkiva – ovaj postupak je još uvek u toku; u ovom postupku sud nije još uvek doneo odluku.

Protiv prof. dr Dejana Dragičevića, zdravstvenog radnika na Klinici za urologiju UKCS, sa kojom je Medicinski fakultet u Beogradu sprovodio naučno istraživanje u UROMOL projektu je Uprava za biomedicinu pokrenula prekršajni postupak zbog povrede člana 20 stav 5 Zakona o pravima pacijenata, ali u tom postupku nije doneta odluka.

Rešenje Ministarstva zdravlja kojim se privremeno obustavljaju naučna istraživanja u oblasti zdravstva ne može da bude dokument, odnosno osnov za utvrđivanje da sam prekršila odredbe Kodeksa profesionalne etike u Beogradu", ističe Simić i dodaje:

"Verujući da način kako sam smenjena pronalaženjem izmišljenih nepravilnosti na osnovu kojih se neko smenjuje neće više nikada biti ponovljen, prinuđena sam da protiv odluke Saveta Medicinskog fakulteta u Beogradu iskoristim sva raspoloživa pravna sredstva".