N1 ekskluzivno: Izveštaj ODIHR o izborima 17. decembra u Srbiji – kampanjom dominirao Vučić

Vesti 27. feb 202416:24 249 komentara
N1/Marina Pupavac

U izveštaju ODIHR o izborima u Srbiji 17. decembra 2023. ističe se da je neophodno pokrenuti zakonodavne promene pre sledećih izbora kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu. Ukazuje se da su posmatrači primetili česte gužve i proceduralne nedoslednosti na izborni dan, ističući potrebu za adekvatnom obukom. Primećeni su i, kako se navodi, slučajevi ozbiljnih nepravilnosti, uključujući kupovinu glasova i ubacivanje glasačkih listića u kutije. Dodaje se da su mere za obezbeđivanje tajnosti glasanja bile nedovoljne, što je u suprotnosti sa prethodnim preporukama ODIHR.

Posmatrači su primetili i brojne primere grupnog glasanja, slučajeve neprimerenog uticaja i neovlašćenog praćenja glasača, kao i fotografisanje listića.

Povezane vesti

„Brojanje glasova na biračkim mestima, i tabelarni prikaz rezultata su bili generalno efikasni, ali su proceduralne zaštitne mere bile nedosledno implementirane“, naveo je ODIHR u izveštaju.

Kao doprinos transparentnosti, preliminarni rezultati glasanja brzo su objavljeni onlajn, što je u skladu sa ranijim preporukama ODIHR.

Podseća se da je opozicija dan posle izbora ukazala na veliki broj neregularnosti, uključujući pritisak na birače, kupovinu glasova, kao i organizovano dovođenje glasača, organizujući svakodnevne proteste u Beogradu.

„Protesti su uglavnom bili mirni, ali 24. decembra došlo je do nasilnih incidenata, koji su doveli do hapšenja nekoliko demonstranata. Lokalna izborna komisija je primila 360, a republička 36 pritužbi o procedurama glasanja i rezultatima, uglavnom tražeći poništavanje glasanja. Većina tih pritužbi je odbačena. Zbog proceduralnih neregularnosti, izbori su ponovljeni na 43 biračka mesta 30. decembra i 2. januara 2024. Konačni izborni rezultati objavljeni su 12. januara, a parlament je konstituisan 6. februara. Odziv glasača je bio 58,69 odsto“, podsetio je ODIHR.

„Ako se rekonstituiše, međuagencijska radna grupa za koordinaciju i praćenje Sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa treba da deluje uz punu transparentnost, uz uključivanje relevantnih aktera, kao što je civilno društvo“, navodi se u Izveštaju ODIHR o izborima u Srbiji 2023.

Dodaje se da kao što je prethodno preporučeno, treba obezbediti doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije, standardizovana obavezna obuka bi se mogla razmotriti za sve članove lokalne izborne komisije i biračkih odbora, potencijalne članove, uključujući prošireni sastav ovih tela.

„Radi efikasnijeg ostvarivanja biračkog prava Republička izborna komisija treba da razvije i implementira blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program edukacije birača, uključujući prava birača, sprečavanje grupnog glasanja i važnost tajnosti glasanja. Detaljne informacije o glasačima i edukativni materijali bi trebalo da budu dostupni u različito dostupnim formatima“, ukazuje ODIHR u preporukama u izveštaju.

Takođe, navodi da bi trebalo uzeti u obzir zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkih spisaka i raditi na povećanju poverenja javnosti, kao i da treba razmotriti zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska, učešćem relevantnih činilaca, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka.

„Zakon treba da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i aktivnosti u kampanji nosilaca dužnosti. Vlasti treba da preduzmu mere za sprečavanje zloupotrebe položaja i državnih resursa i bilo kakva kršenja treba proaktivno rešavati kroz proporcionalne i odvraćajuće sankcije“, navodi se u preporukama ODIHR.

Naglašava se da „vlasti treba da spreče zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama, kao i u preduzećima, i da treba ojačati mehanizme nadzora“.

Kampanjom dominirao Vučić

Celokupna kampanja, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik, bila je okarakterisana oštrijom polarizacijom, agresivnom retorikom, ličnom diskreditacijom, verbalnim zlostavljanjem i zapaljivom retorikom.

Sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom su poštovane u kampanji i na izborima, a biračima je dat izbor između istinskih političkih alternativa.

Ipak, slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača izazvali su zabrinutost na mogućnost glasača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.

Ove prakse, pored nekih izazova koje je opozicija imala da pristupi javnim mestima, „nagnuo je teren na jednu stranu“ i zamaglio liniju između države i stranke, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima i stavom 5.4 OEBS-a iz Кopenhagena iz 1990.

U medijima je različitost perspektiva smanjena sve jačom polarizacijom i snažnim uticajem vlade na većinu medija. ODIHR EOM je primila brojne izveštaje o tome da su kritičkim novinari bili izloženi verbalnim uvredama i napadima državnih funkcionera i provladinih medija, autocenzuri; mnogi sagovornici ODIHR EOM su primetili kulturu nekažnjavanja takvih radnji.

Uprkos zakonodavnim izmenama kojima se produžava zabrana funkcionerske kampanje uoči izbora, opširna i neprikladna prednost koju su javni zvaničnici, a koji nisu kandidati, koristili da promovišu vladine projekte, ostala je neadresirana.

Svi gledani nacionalni kanali su pratili aktivnosti kampanje u skladu sa zakonom, ali pozitivno predstavljanje predsednika i vladajuće partije dominirali su programima većine emitera i dodatno su produbile nejednake uslove. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zadržalo je izrazito pasivan pristup u regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.

„Nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) treba da bude efikasno garantovana, u skladu sa novim zakonskim odredbama. REM treba proaktivno da koristi svoja zakonska ovlašćenja da postupa po službenoj dužnosti u slučaju kršenja medijske regulative, na osnovu njenog sistematskog praćenja“, ukazuje ODIHR.

Izborna administracija treba da prikupi i objavi razvrstane podatke o zastupljenosti polova u svojim telima na sveobuhvatan način. Potrebno je uložiti dalje napore da se osigura rodno izbalansirana zastupljenost u svim telima za upravljanje izborima, u skladu sa zakonom, navodi ODIHR.

Takođe, treba da postigne održiv napredak u svojim aktivnostima, kao što je izrada uputstava, obuka izbornih zvaničnika, poboljšanje kampanja edukacije birača i povećanje pristupačnosti izbornog procesa. Republičkoj izbornoj komisiji treba odobriti dovoljne administrativne i tehničke kapacitete, uključujući sopstveni stalni sekretarijat.

Registracija birača i kandidata

Zakonodavstvo treba dalje uskladiti sa ciljevima Konvencije UN o Pravima osoba sa invaliditetom uklanjanjem svih preostalih ograničenja prava glasa na osnovu intelektualnog ili psihosocijalnog invaliditeta.

Kada se o registraciji kandidata radi, ODIHR navodi da, kao što je i ranije preporučeno, treba dalje promovisati pluralizam u izbornom procesu i slobodu udruživanja, kao i da bi se moglo razmotriti uklanjanje ograničenja za potpisivanja podrške za više od jedne liste.

Takođe, mogao bi biti ponovo razmotren zakon kako bi se omogućilo učesnicima da isprave sve identifikovane nedostatke u svojim
dokumentima za kandidaturu, nakon objavljivanja odgovarajuće odluke Republičke izborne komisije.

Izborna kampanja

Da bi se osigurali jednaki uslovi za kampanju, vlasti bi trebalo da u potpunosti primene mere koje će u potpunosti sprovesti pravo svih aktera na izborima da pristupe i koriste javne prostore za kampanju pod jednakim uslovima, navodi ODIHR.

Dodaje da bi trebalo uspostaviti dodatne mehanizme za podsticanje političkih partija da promovišu učešće žena u političkom životu, povećati njihovu vidljivost tokom izborne kampanje i unaprediti njihovu ulogu u politici.

Finansiranje kampanje

ODIHR navodi da bi se, radi promovisanja jednakih mogućnosti u kampanji, moglo razmotriti ukidanje depozita koji političke partije i udruženja građana koji nisu u parlamentu i lokalnim skupštinama moraju da polože, kao preduslov za prvu ratu javnih sredstava za kampanju.

Dodaje i da bi se osigurala pravna izvesnost i odgovornost za finansiranje kampanje, zakonodavstvo bi trebalo da bude dalje

revidirano radi otklanjanja nedostataka i ispunjavanje prethodnih preporuka ODIHR-a, uključujući eksplicitnu regulativu kampanje treće strane. Agencija za sprečavanje korupcije treba proaktivno da istražuje i sankcioniše trošenje neovlašćenih subjekata u kampanji.

ODIHR u izveštaju kaže i da treba izmeniti zakon tako da se od Agencije za sprečavanje korupcije zahteva da što pre
objavi svoje odluke o kršenju Zakona o sprečavanju korupcije prilikom izborne kampanje, zajedno sa svim povezanim žalbama. Pored toga, nadgledanje usklađenosti sa ovim zakonom bi trebalo da bude zadatak za terenske posmatrače Agencije, ako oni i na sledećim izborima budu raspoređeni.

Mediji

ODIHR ističe da nadležni organi treba da ispune svoju dužnost zaštite bezbednost medijskog osoblja kroz efikasne i blagovremene mere, uključujući hitnu istragu i privođenje pravdi umešanih u napade i maltretiranje novinara i drugih medijskih aktera, kao i da javno osude sve pretnje novinarima.

Takođe, treba da obezbede nepristrasne informacije o učesnicima i omoguće biračima da se informišu o izborima, mediji treba da ostvare svoje pravo na uređivačku nezavisnost i izbegavaju korišćenje materijala koje stranke proizvode informativnim programima, posebno tokom izbornih kampanja.

Vlasti da garantuju posmatračima i građanima adekvatne uslove

ODIHR ukazuje i da bi se sprečila zloupotreba posebnih odredbi za liste nacionalnih manjina, treba redefinisati pravne kriterijume za utvrđivanje statusa nacionalnih manjina i procedura za registrovanje tih listi.

Kada je u pitanju rešavanje izbornih sporova, Upravni sud treba da koristi sva raspoloživa sredstva da podrži pravo na efektivno
pravni lek u izbornim sporovima i treba da održi usmene javne rasprave u takvim slučajevima.

Vlasti, poručuje ODIHR, treba da garantuju adekvatne uslove, kako građanima tako i međunarodnim posmatračima, da obavljaju svoje aktivnosti, uz nesmetan pristup svim informacijama u vezi sa izborima na vreme, na način i u okruženju bez pritisaka i zastrašivanja, u skladu sa srpskim međunarodnim obavezama.

Kao što je prethodno preporučeno, treba uložiti dodatne napore da se izaberu adekvatne prostorije za biračka mesta, kako bi se sprečile gužve, obezbedila tajnost glasanja i lak nezavistan pristup glasačima sa fizičkim invaliditetom, naglasio je ODIHR.

Postizborni razvoj

„Zakon treba da obezbedi razumno kratak rok za Ustavni sud da reši izborne zahteve i omogući duži rok za održavanje ponovljenih izbora“, ističe ODIHR.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare