N1 na vrelim beogradskim ulicama: Kako se zaštititi od vrućine

Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po naš organizam su brojne. Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hroničnih opstruktivnih bolesti pluća ali mogu imati i negativan uticaj na disajne puteve kod male dece.

Na vrućini dolazi do prošienja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabe cirkulacije. Na visokim temperaturama usled gubitka tečnosti, menja se i gustina krvi, pa često dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara. Takođe, nagli ulazak iz toplog u hladno može dovesti do srčanog udara.

Stručnjaci savetuju da se prilikom velikih vrućina treba izbegavati  izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova, naročito deca, trudnice i stariji građani.

Ukoliko morate da budete napolju dok je vrelina, trudite se da budete u hladu, nosite laganu i široku odeću od prirodnih materijala. Takođe, ako izlazite napolje, nosite šešir, kapu i naočare za sunce. Izbegavajte sportske aktivnosti i vežbanje na otvoreno.

Oni koji obavljaju fizičke poslove, preporuka je da ih obavljaju u najsvežijem delu dana, u jutarnjim časovima, ili kasnije u toku večeri.